СЛОВО - бр. 27
Крај је календарске године. Поред уобичајеног децембарског свођења рачуна и учинка заокружењем планираних програмских и неких наметнутих активности, у прилици смо да, посебним поводом, направимо и шири инвентар доследног деловања, пре свега на културном пољу. Бележимо пету годишњицу деловања Културно-информативног центра Срба у Македонији „Спона”.
У духу препознатљивих карактеристика деловања, у последње време чак и пребукираног Центра, често кроз редовне активности, пренебрегавамо „маркетиншку” потребу подсећања на учињено. Никада нисмо превише истицали посебност и специфичност, чак када је за тако нешто било и прилике и потребе. Ношени редовним активностима нисмо ни сада забављени вагањем тежине учињеног. Пет година карактеристичног и по много чему,
Пет година карактеристичног и по много чему, оригиналног деловања „Споне”, међутим, дозвољава пуко подсећање на пређени пут и стечена искуства. А на основама стеченог „заната” у петогодишњим активностима Центра, уз неке чисто српске „курсеве” за наук и опомену, потврдила се она Сартрова поука да је Право на оцену учињеног, наравно увек остаје на вама. У данима обележавања годишњице, само задржавамо онај део „привилегије” на узгредни подсетник догађаја и активности с организационим печатом „Споне”. Подсећамо само на чињенице. Први регистровани културно-информативни центар Срба у Македонији, с оквирима конкретног употпуњења циљева и задатака на очувању културног, образовног и духовног идентитета дела нашег народа у овој земљи, покренуо је оригинални интернет портал, потом и културно-просветни часопис, на матерњем српском језику...
Стартовало се оригинално, независно. „Залогом” оснивача, последњом банком из џепа, практично – „из кафане”, самостално, српски – из ината, како би се доказало да се савременије деловање из нашег корпуса може изнети на суд шире јавности, без ичије „заштите”, или политичког покровитељства. И доказало се да са савременом понудом која се и тада и сада види, прати, чита и коментарише како код куће, тако и у матици, па и широм дијаспоре у далеким прекоокеанским земљама где су све расути Срби, може изоштрити оригинална слика о нама и нашем окружењу, овде и сада. Успутне ситношићарџијске крађе идеја, програмских пројеката па и самог „брендовског” приступа остављене су на јалову употребу, „корист” и радост злурадих сребрљубивих „аутора” из страначких сенки. Потврђују то аутентични прегледи Мајкрософтових скенирања посећености портала „Споне“ – www.srbi.org.mk.
„Спона” се и са подршком, али повремено и без потпоре у земљи и матици, подједнако по оценама угледних интелектуалаца, али и „обичних” чланова, активиста, корисника понуда, не само Срба и Македонаца, већ и неких људи до чијиег нам је мишљења стало из осталих етничких заједница, утврдила као организација преко које се емитује оригинална слика нашег народа и његових духовних постулата. Такве оцене пријају, али и обавезују.
У протеклих пет година „Спона” је, најпре без осетније подршке, касније са делимичном поптпором из матице, с почетка, практично без просторија и пратеће логистике, прва организовала Дане културе Срба у Македонији, етно-фестивале за такмичење најбољих хармоникаша, песничка и драмска сусретања, понудила гласник свој деци која се образују на матерњем српском језику...Сада, у знатно бољим оклоностима и уз препознатљиву подршку из матице, у Центру су у току спровођења пројеката одрживости свеобухватног информисања, факултативне наставе на српском језику, књижевно-ликовних радионица...
Упркос синхронизованим ометањима, диригованим бојкотима, (не)очекваним отвореним „бочним ударима” и којекаквим преоцењивањима активности несумњиво вредним за општедруштвену добробит средине у којој битишемо, задржавамо утврђени курс деловања као својеврсна карика српско-македонских зближавања и културних прожимања. „Спона” је и у хуманитарним акцијама за помоћ сиромашним, социјално угроженим породицама у Македонији...
Зато и у празничном подсећању на обележја петогодишњег деловања остаје познати курс – отвореним приступом у Центру доследно јачање конструктивне сарадње у правом духу имена – „Спона”.
Милутин Станчић