СЛОВО - бр. 34

Поновљени огледи

Независно колико се упирали да будемо окренути актуелним догађајима са „погледом напред”, нека искуства и поруке догађаја из прошлости једноставно се намећу као обавеза за „понављање градива”. Једно од тих подсећања имали смо у месецу иза нас комеморативно окупљање поводом 99. годишњице Кумановске битке.

Речи поуке, историјских подсећања, окретање нових страница са тежњом суседског помирења, новом приступу у времену пред нама.

Увек се, међутим, поруке сведу за једнодневну употребу, само тог дана, па се уз укњижавање окупљања забораве већ прошлогодишње речи, које су у домену само мандата и личног правдања да је нешто учињено.

Будући да је на страницама Слова већ доста тога тим поводом и око тога написано, о делу порука са подијума, попут ових последњих на Зебрњаку, нема смисла поново то исписивати. А могло би да се поново исписује и да се маркира много тога већ виђеног и написаног.

Но, ипак, парастоса погинулим војницима је било. Иако паралелним „службовањем” и програма и верског обреда јунацима Кумановске битке, како кажу политичари, помак је начињен.

На значај порука историјских трагова Кумановске битке с краја Првог балканског рата, сећањем су показали и навијачи Црвене звезде који су на београдској Маракани паролом одали почаст погинулим војницима у тим операцијама.

Помињане су поруке да није само до очију. Не знам само да ли су лекције научене, и колико је преиспитивања начињено  јер, о разуму било би сувишно трошити речи.

Иако је (не)очекивано попис становништва у Македонији прекинут и остављен за поправни догодине, остају и даље нека неодговорена питања и ставови које би требало утврдити да не би поново било затечености. Посебно код Срба. Остављамо аналитику и равњање позванима, ако их је и било. Тек попис становништва „на одложено”, чека нас догодине. Колико ћемо бити спремни за исправљање низа пропуста и свесних замки на властиту штету  видећемо.

У протеклом „опусу” одлаганог па прекинутог пописа, наслушасмо се и нагледасмо се разноразних уверавања, нашминканим изјавама да је „све по плану”, или помало заборављеној жаргонској флоскули „све је по пе-есу”. Истицан је и прековремени „рад” одабраних и страначки подобних кадрова, а онда одједанпут – заокрет у облику оставки, бар у Државној пописној комисији. Где је истина била сакривена остаје дилема, ако је уопште некоме стало до ње.

По партијском кључу и редоследу одрађен је посао, ма какви резултати били. Не крије се више ни чињеница да су исти „играчи” истовремено и у странци и у невладином „центру” који испаљују и „љутите стрелице” како српски корпус не сарађује у најбољем реду?! Чудна ми чуда, кад се платформа политичког деловања свела на обавезу и „подразумевајући” напад на сваког слободоумног Србина, ако није у жељеном јату.

И на плану информисања, нажалост, испољена је болесна подела. Тако је и понуда Споне у служби позива Срба за слободно изјашњавање на попису, за неке бирократске и партијски острашћене послушнике – неподобна. У дело је спроводена препорука о забрани спота са позивом Србима да се изјасне на попису, на назови српској емисији Видик, државне МТВ, која слови као јавни информативни сервис свих грађана ове земље, па ваљда и Срба...

Све је изгледа у служби извршења задатих послова, па нека су и антисрпски и  прљави, до следећих избора, па даље, видећемо... коме ћемо се царству приволети.

Одговоре сви већ добро знају, али су интереси и преваге на тасу ипак у служби удобства. Како само протумачити класичне антисрпске потезе? Пуно тога смо видели и доживели, има ли још инспирације код „изабраних”, време ће показати?