СЛОВО - бр. 5 - 6
УВОД:
УЗ ОВАЈ ДВОБРОЈ СЛОВА.
АКТИВНОСТИ:
СЛАВА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ.
ИНТЕРВЈУ:
„КОЛО ЗА УГЛЕД“-Живка Мишић-Христовска
ПРАВОСЛАВЉЕ:
ВЕРСКИ КАЛЕНДАР ЗА ЈАНУАР, ВЕРСКИ КАЛЕНДАР ЗА ФЕБРУАР.
КУЛТУРА:
ПЕСНИК ТАЈНИХ ВЕЗА - Душко Трифуновић, МИЛОВАН ГЛИШИЋ
О ЈЕЗИКУ:
Језичке дилеме(1) - ГРЕШКЕ У (ИЗ)ГОВОРУ И ПИСАЊУ.
ПЕСМЕ:
„ЈАНУАР“ - Добрица Ерић, „ФЕБРУАР“- Добрица Ерић, „СВЕТОСАВСКА ПОКАЈНИЦА“ - Мирко Магарашевић, ПРИПОВЕТКА: „СВЕТИ САВА И СИРОМАХ“ - народна приповетка
ЗАНИМЉИВОСТИ:
ДА ЛИ ЗНАТЕ
ПРЕПОРУЧУЈЕМО:
НОВИ ГОВОР СРПСКЕ КИНЕМАТОГРАФИЈЕ.
БЕСЕДА:
О СВЕТОМ САВИ
УЗ ОВАЈ ДВОБРОЈ СЛОВА
Већ смо „загазили“ у нову - 2008. годину, остављајући иза нас све протекле дане празновања, путовања, лумповања, трошења, натезања... Било је шта је било. Већ су пред нама отворени простори за нове изазове и обавезе на разним пољима. Занимљиво да човек некако на самом почетку једног новог циклуса, ово је сада календарски, обећа себи већу ажурност, спремност за нове обавезе и активности. Искрено говорећи, нама тај прелаз ништа не значи у суштинском смислу, али по мотивима и садржајима, свакако ће се наћи зачетак нечег новог и важног.
С обзиром да је крајем овог јануара дан када прослављамо нашег просветитеља, учитеља, писца – светог Саву, уз школски зимски распуст, „спојили“ смо јануарски и фебруарски број Слова. Тако ћемо у овој 2008. години на старту имати двоброј, како бисмо у њега уврстили текстове којима обележавамо и 27. јануар, Дан нашега свеца и народног просветитеља - Светога Саве, прибележили радове ученика и свих малишана из школа где се настава изводи на српском језику. Нисмо, свакако, заборавили ни на занимљивости - јануарске, па је и за њих остало места и простора.
Будући да се у Републици Македонији у само четири школе изводи настава на српском језику, са прошлим бројем смо завршили класично регистровање и „сликање“ хроничних проблема наставника и ученика, преко разговора са директорима тих установа. Но, то никако не значи да их нећемо пратити кроз различите облике осликавања њихове свакодневице. Слово ће свакако бити и даље у служби, и њихових, и наших потреба.
У децембру, лане, одржан је скуп Медија у дијаспори, медији за дијаспору. На електронском сервису Споне пренели смо основне поруке тог веома значајног сусрета представника медија српске дијаспоре и Срба у расејању широм света. У Слову, сада, због поменуте временске задршке, ипак, подсећамо да су на скупу били представници медија српске дијаспоре из 18 земаља света са четири континента, укупно око 70 учесника. Били су ту представници свих генерација, како штампаних, тако и електронских медија. На овом скупу су учествовали и представници Срба из Македоније - из КИЦСМ - Спона, Редакције на српском језику – Видик, Македонске телевизије и емисије на српском, Македонског радија.
Слово које је пред вама, надамо се пружа прилично широку лепезу понуђених тема, разумљиво, са посебним акцентом на поруке и путање Светосавља. Ту су и теме попут рецензије најновијег српског филма „Хадерсфилд“, за који се надамо да ће публика у Македонији имати прилику да га види већ на следећем филмском фестивалу у Скопљу, највероватније крајем марта.
Ту је и неизоставна поучна рубрика о језику, као и сећање на песничког генија Душка Трифуновића.
У искреној нади да ће понуђени текстови и рубрике којих смо се држали и руководили донети пријатно расположење и радост, предајемо вас шаренилу следећих страница. А нека нас благи Бог, молитвама светог Саве заштити и сачува од сваке опасности и тескобе.
А за сам крај, учимо се и поучавајмо у тишини нашег великог светитеља, јер као што једаред рече Милован Данојлић, треба се само загледати у очи светог Саве и видети да је у њима сва наша мудрост.
Милутин Станчић
АКТИВНОСТИ
У Македонији свечано прослављен Савиндан
СЛАВА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ
У организацији српских асоцијација Савиндан је и у Македонији свечано прослављен, први пут и као званичан национални и верски празник.
Централна, свечана Светосавска академија, у организацији Националног савета Срба, одржана је у скопском Дому армије, на којој је говорио академик Влада Урошевић. У културном делу програма су учествовали еминентни уметници из Београда и Скопља, Оливер Њего, Биљана Ђуровић, Лепомир Ивковић, Славица Галић Петровски, Никола Рацков, Јасминка Чакар, уз хорове „Кочо Рацин“ из Скопља и Основне школе „Вук Караџић“ из Куманова.
Светосавске вечери су одржане и у Битољу, Куманову, Тетову... Посебне ђачке приредбе посвећене првом српском архиепископу, просветитељу, дипломати, миротворцу и свеправославном свецу приређене су и у Старом Нагоричану, на северу Македоније, као и селу Кучевишту, на обронцима Скопске Црне горе.
Заједничку школску приредбу у Старом Нагоричану приредили су ученици одељења са наставом на матерњем српском језику из школа „Светозар Марковић“, као домаћини, заједно са вршњацима из школа „Браћа Рибар“ из Табановца и „Вук Караџић“ из Куманова.
Најуспешнијим ученицима на конкурсу литерарних и ликовних радова на тему – „О Светом Сави с љубављу“, традиционално додељене су награде Уједињене српске заједнице.
После светосавске приредбе у Основној школи „Ћирило и Методије“ у Кучевишту на Скопској Црној гори, 50-так ученика, који наставу похађају на српском језику, са наставницима, директорком Даријом Ковачевић Божиновски и градоначеликом општине Чучер – Сандево, Војиславом Киранџићем, отпутовали су на свечаности Дана српске духовности у матици Србији - збратимљеној школи „Свети Сава“ у Трстенику.
На прослави у Кучевишту резање славског колача уприличено је у месном храму „Светог Спаса“, за-дужбини Немањића из 14. века.
На приредбама у Кучевишту и Старом Нагоричану присуствовала је саветница Амбасаде Републике Србије у Македонији – Гордана Божић.
У Битољу је у организацији Заједнице Срба, у ресторану „Корзо“ одржано традиционално Светосавско вече. Међу гостима су били и председник Демократске партије Срба у Македонији, Иван Стоиљковић, једини посланик српске заједнице у македонском Собрању (парламенту), почасни конзул Републике Србије у Битољу – Сиљан Мицевски...
Српско–македонско друштво „Срма“ светосавско вече је приредило у битољском ресторану – „Император“. Поводом Савиндана фолклорно друштво „Срма“ је приредило пригодан програм у Дому за незбринуту децу и у Дому старих у Битољу.
Друштво Срба и Македонаца у Тетову је традиционално светосавске свечаности обележило пригодним културно–уметничким програмом, уз наступ фолколорног друштва „Чајка“, и вечером у ресторану – „Електра“. На Дан Светог Саве, резање славког колача је по традицији приређено у храму „Светог Николе“. Свечаностима су присуствовали и представници ресорног Министарства за дијаспору Владе Републике Србије, Демократске партије Срба у Македонији...
М. С. - Ж. Н.Награђени ученици
У категорији ученика до четвртог разреда основне школе на конкурсу за литерарне и ликовне радове на тему „О Светом Сави с љубављу“ награђени су Мартин Анђеловић и Александар Видановић, обојица из Табановца.
Катарина Добилић из Старог Нагоричана и Дајана Јосифовска из Куманова су награђене у категорији ученика од петог од осмог разреда.
Слово академика Владе Урошевића
На свечаној Светосавској академији у скопском Дому армије, где су међу бројним гостима и представницима странака и асоцијација Срба из читаве Македоније, присуствовали и амбасадор Републике Србије Зоран Поповић, саветница у Амбасади Гордана Божић, конзул Миливоје Ђурђевић, после поздравног обраћања председника Националног савета Срба Душана Вељковића, о лику и непролазном делу светитеља говорио је академик Влада Урошевић.
Указујући на грандиозно дело Растка Немањића, најмлађег сина великог српског жупана Стефана Немање, по монашењу на Светој Гори – светог Саве, академик Урошевић је његове, до данашњих дана, неизбрисиве трагове у православљу, српској духовности, Цркви и држави, упоредио са монашким путем и делом индијског младог краљевића – Сидарте, оснивача будизма.
Свети Сава је 1219. године успео да осамостали Српску православну цркву, обезбедивши јој, као први поглавар архиепископ – аутокефалност, и да учврсти српску државност, истакао је Урошевић, подсетивши на стари запис, „и краљевство обнови и осветли српску земљу“.
ИНТЕРВЈУ
Разговор са Живком Мишић-Христовском
председницом Удружења жена „Коло српских сестара“ из Куманова
„КОЛО“ ЗА УГЛЕД
Спона: Можете ли нам укратко рећи историјат „Кола српских сестара“?Мишић-Христовска: Према неким подацима до којих смо дошли у Архиву Србије, у листу „Вардар“, који је штампан пре 1941. године, на основу разних доступних писаних годишњих извештаја, али и неких других извора, наше сазнање је да је „Коло српских сестара“ (КСС), формирано 1913. године у Куманову, што не значи да, можда, свој почетак не бележи и раније. „Коло“ је незванично свој рад почело 1991. године, и пуних седам-осам година је деловало у оквиру Уједињене српке заједнице (УСЗМ) у Куманову. Активности су још тада забележене, иако нисмо били званично регистровани због недовољног разумевања од стране тадашње власти. Предмет је стигао и до Уставног суда Македоније, па смо коначно 12. марта 1999. званично регистровани.
„Коло српских сестара“ је до сада имало и две скупштине у манастирском комплексу Светог Прохора Пчињског, одржаних код познатог места у народу званог „Под оракче“.
У хуманитарном смислу ишле смо и на ратиште, редовно слале помоћ нашем угроженом народу широм некадашње Југославије (Борово насеље, Вргин Мост, Требиње...). Помоћ је дакле слана и у време када нисмо били званично регистровани, медијумски нисмо били покривени, па се можда због тога нешто мање зна о нашој добротворној делатности из тог периода (постоје фотографије и писани извештаји).
Спона: Како сте се сналазили у тим најкритичнијим тренуцима?
Мишић-Христовска: Практично, после само неколико дана од званичне регистрације, тачније 24. марта, те 1999. године, Србија је бомбардована и „Коло“ је одмах стављено на испит за рад и активност на делу. Чини ми се да се не могу избројати наши преласци границе када смо пружали помоћ нашем народу у тим стравичним данима. Било је ту и акције давања крви у Врању, Нишу, Прокупљу, Крушевцу, у сарадњи са осталим представницима тамошњих „Кола“.Иако су то били тешки и стравични дани, остаће заувек урезани у нашем памћењу. Само у манастиру Св. Прохора, у току једне године, биле смо двадесетак пута обишавши 157 смештених избеглица из Урошевца, носећи помоћ у храни, обући, одећи, лековима итд.
Да не говоримо о избеглицама који су били смештени у спортској сали у Врању, односно у школама у Бујановцу. Не смемо заборавити да је граница била препрека за неометани рад и било је врло тешко обезбедити потребну папирологију за сваку акцију, али бих исто тако нагласила и пуно разумевање граничних служби у Табановцу и Прешеву. Хвала им.
Касније је настала криза у Македонији, па смо и ту свесрдно притекли у помоћ, не делећи народ по националној или верској припадности. Излазили смо у сусрет и ромској популацији за време поплаве насеља „Средорек“ у Куманову, у два наврата. Ван тог ратом угроженог становништва сваке Нове године, али и Васкрса, у скопском насељу Топанско поље обилазимо децу са посебним потребама и носимо поклоне (пет година за редом). Помоћ сиромашним породицама у Куманову и околини, део је нашег редовног програма.
Спона: Да ли нам можете рећи шта је даље на плану деловања „Кола“?
Мишић-Христовска: И сама увиђам да све оно што сам до сада рекла је веома мало, у односу на свеобухватност досадашњег рада. У првом плану нам је штампање Монографије (уколико обезбедимо средства) о нашем досадашњем званичном десетогодишњем раду (1999-2009), и незваничном, за период 1991-1999, после чега сматрамо да се боље може сагледати досадашњи учинак наше организације.
Спона: Шта је још значајно за рад ове организације?
Мишић-Христовска: Облежавамо све значајније историјске датуме нашег народа, али и македонске, овдашње. Посећујемо спомен-костурницу на Зебрњаку, обележавамо и 11. октобар, затим Дан ослобођења града Куманова итд.
Наше „Коло“ има две славе: Светог Саву, 27. јануара и Рођење Пресвете Богородице, познатије у народу и као Мала Госпојина, 21. септембра. Међутим, морам да истакнем да свако „Коло“ ову славу обележава као јединствену. Тог дана идемо у Цркву, и обично га обележавамо литерарним вечерима, или другим пригодним свечаностима.
Хтела бих да истакнeм да je наша организација добила једно лепо признање од школе „Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану, када је школска библиотека добила назив по нашој организацији – „Коло српских сестара“ из Куманова. Тој школи наша је организација поклонила 2000 књига и два ормара, али то нису биле само књиге намењене деци у основном образовању, већ и литература за одрасле. Успостављена добра сарадња није само са овом, већ и са школом „Браћа Рибар“ у Табановцу. За Дан школе, или за Св. Саву, ученици седмог разреда учествују на конкурсу „Снага доброте“ који организује „Коло“ из Београда, па тако, сваке године победник конкурса са професорицом борави три дана у Београду.
Стални смо донатори у дечјем вртићу „Ангел Шајче“ у Куманову поводом „Дечје недеље“.
Ове 2007. године, поводом наше славе „Мала Богородица“, у Куманову смо организовали и једно добротворно вече лицитацијом колача које су даривали посластичари из Куманова. Од финансијских средстава купили смо плејере за ученике са посебним потребама у школи „Браћа Миладиновци“. Чак смо и продубили даљу сарадњу са овом установом.
Реализовале смо доста пројеката из области културе и политичког јачања жена. Када је реч о политичком ангажману, највише смо сарађивале са организацијом „Кумановка“. Овде желим нагласити да смо два пута добиле скромна средства од Министарства финансија за два пројекта: издавање брошуре о петогодишњем раду и издавање ДВД-a.
Госпођа Мила Виторовић председница главног одбора „Кола“ у Београду, је од своје баке сачувала брош са ознакама КСС и сва кола су усвојила овај симбол од 2002. године као званични знак наше организације.
Сарађујемо са свим колима која раде у градовима Србије, а има их 26. Учествујемо на њиховим годишњим скупштинама, размењујемо искуства, одржавамо радне састанке у Београду и верујте ми, једва чекамо да се сретнемо и сагледамо досадашње резултате. Нека познанства су прерасла у права пријатељства. Мени је рецимо несхватљиво да прођем кроз Ниш, а да не видим своју колегиницу Милену Шаренац, која је потпретседник „Кола“ у том граду.
Спона: Да ли је некада дошло до проблема, или неспоразума у активностима ове женске организације?
Мишић-Христовска: Било је раније више чланица у „Колу“, па су неке отишле, једноставно нису нашле себе у овом волонтерском раду. Остале су оне упорне вредне одане, пожртвоване, оне које не штеде себе и своје породице и на које се увек можеш ослонити. Ми смо једна велика породица, све предлоге узајамно договарамо, а има ту поред нас Српкиња и Македонки, Црногорки...
Наша се организација изборила за свој статус, а да се траг нашег рада види, говори и чињеница да смо 2003. године добили Новембарску награду града Куманова. Tо је највеће признање које општина Куманово додељује, и трећа смо невладина организација која је добила то признање. Драго ми је што су наше пожртвовање и активности нашли одјека на ширем подручју, али и у нашем граду.
Уз ову заокруженост деловања хтела бих да се захвалим свима који су нам помагали у протеклом периоду на било који начин, да су нас свуда прихватали, да нисмо нигде одбијени. Али смо исто тако налазили разумевање и добру сарадњу са локалним властима.
Спона: Сарадња и повезивање са осталим организацијама?
Мишић-Христовска: Чланице смо „Женског центра“ у Куманову који постоји осам година, а сарађујемо и са осталим организацијама других националности.
Оснивачи смо и чланови Невладине организације „Филија“ са седиштем у Новом Саду, која помаже међуграничну сарадњу (укључујући девет држава из Југоисточне Европе). Од новембра прошле године чланице смо и новоформиране организације невладиног сектора под именом ,,CIVIS“ са седиштем у Београду.
Спона: У последње време све је више наглашено деловање феминистичког покрета. Какав је став „Кола“?
Мишић-Христовска: Иако смо женска организација, наше деловање није усмерено искључиво и стриктно на тзв. женска питања и проблеме. Управо наше деловање говори о нечем супротном, јер делећи помоћ не правимо разлике у полу, нити по националној, или верској основи.
Све што смо постигли јесте плод великог пожртвовања и љубави, а наше главно гесло и говори у прилог томе: „Срце што даје, за два срца вреди“.
М. С. – Ж. Б. Н.
ПРАВОСЛАВЉЕ
Св. архиђакон Стефан - Степањдан
По пореклу је био Јеврејин, из области јелинске, сродник апостола Павла. Архиђаконом је прозван, јер беше први од седам ђакона, које свети апостоли рукоположише и поставише на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Снагом своје вере, архиђакон Стефан чинио је многа чудеса међу људима, а својим злобним противницима, Јеврејима, супротстављао се �