СЛОВО - бр. 8
УВОД:
У ИСКУШЕЊИМА ОДБРАНА ИСТИНЕ МИРИС ЗЕМЉЕ-Биљана Тодоровић Георгиевска
НА СЦЕНИ
ПОЗОРИШТЕ ЈЕ МОЈА ЉУБАВ- глумица Биљана Драгићевић Пројковска
ПРАВОСЛАВЉЕ
ВАСКРС
О ЈЕЗИКУ:
Језичке дилеме(1) - ГРЕШКЕ У (ИЗ)ГОВОРУ И ПИСАЊУ.
НАШ КУТАК
СВЕТИ САВА - Ивана Лазаревић, АПРИЛ - Добрица Ерић.
КЊИЖЕВНОСТ
ЛИРСКИ НЕМИРИ ИВЕ АНДРИЋА (2)
ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ
ПИШЕМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ - Гордана Стојковска
У ИСКУШЕЊИМА ОДБРАНЕ ИСТИНЕ
Доследни оријентацији да „Слово“ задржи основне карактеристике препознатљивости културно-просветног гласника – регистратора збивања и записа животно битних области нашег народа на овим просторима, максимално се „штитећи“ од уплитања било какве политике, суочени смо са суровим искушењима данашњице.
Тако нам се намећу озбиљне дилеме: могу ли се „превидети“ груба историјска атаковања подлом политиком на српско духовно биће, његов национални корен
– отимањем Косова и Метохије?
Како склопити тражени мозаик, обликовати овај априлски број, када је око нас суморна животна панорама, са многобројним отвореним питањима, драматично трагање за излазом из тунела... Бомбардовање реториком општих поштапалица, нуђење компромиса, форсирање „праве“ будућности, уз пословично саветовање заборава прошлости траје, и око нас је клима помирења са наметнутим слегањем рамена на самовољу белосветских моћника, спознаја наше сићушности на светској мапи.
Њихове планове, визије и глобалистички смисао, не бисмо желели ни у најцрњим сновима.Но, суочени са суровим искушењима – питамо се, да ли то белосветске насилне незналице, неки нови окупатори 21. века марширају нашим огњиштима, завичајима, или су то добро обавештајно углађени „аналитичари“ и главешине, утеривачи „демократије“, који се управо због те погубне горуће вековне истине, тако цинично поигравају нашим судбинама, претварајући прагове наших предака у атаре нових „газда“?
Околности су такве какве јесу. Упркос новим искушењима, суровим историјским репризама, није добро кукати пред Богом, чија смо деца, људи достојни призива којим нас је Господ призвао како бисмо стекли Царство Небеско.
Наметнути критеријум који ваја, обликује овај свет, не сме нас као хришћане захватити тим самоубилачким прихватањем окова нових господара. Овогодишња априлска актуелност обухвата део Великог поста, Четрдесетницу, то је период оне „радосне туге“ посног пролећа, па нам ето прибежишта од свих зала и стихија овог света, који нагиње да нас прогута.
По истеку поста, на самом крају месеца, 27. априла (по новом календару) долази нам радост Васкрсења, која у себи носи печат победе живота над смрћу, љубави над мржњом и вере над сумњом. То је радост без оптерећења, преграда, која просто отвара и покреће напред у нови живот. Али, то није напредак по понуди светских моћника, у замену за заборав наше колевке, наших тапија и Лаври!
На Косову и Метохији вековима траје голгота српског народа. То виде и знају сви осим оних који изабраше да не чују, код очију да не виде, да превиде истину, да не гледају правду. Стратешки злокобно спаковани планови су ту, тако ужурбано сковано спроводе своје недело. Све то чине уз аминовање и „логистику“ оних који се куну у универзалну правду, слободу и демократију – а сатиру све пред собом!
Нека мука и тескоба наше свакодневице ућути пред васкрслим Господом! Поздрављамо вас сверадосним поздравом: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
Милутин Станчић
МИРИС ЗЕМЉЕ
Овде сам, а не чујем вас!
Мисли су тамо!
Овде другачије мирише река.
Можда је лепша, али не личи
на моју реку и моју обалу!
Ова ме обала не познаје.
Нема боје моје младости,
Не зна она моје радости ни слабости,
а, нема ни клупе.
Овде се други држе за руке
Питома и мила та је,
али мени моја обала недостаје.
А тамо...?
Тамо садa кошава не мирује.
Шљиве су сазреле,
па казани опијају поља.
Тамо сам свима род
а себи своја!
Таква, у сновима,
горда да призна
да само сећање остаје,
на мирис земље што ми недостаје.
Биљана Тодоровић - Георгиевска
НА СЦЕНИ
Глумица Биљана Драгићевић Пројковска за „Слово“
ПОЗОРИШТЕ ЈЕ МОЈА ЉУБАВ
Биљана Драгићевић Пројковска рођена је 1975. године у Скопљу. Ту је дипломирала 1996. године на Факултету драмских уметности. Глумица је Драмског театра у Скопљу.
Међу значајнијим досадашњим остварењима бележимо представе: Хамлет (1998), Роберто Зуко, Платонов и Поблиску (Ближе) (1999), Земљомер (2000), Тетовиране душе (2001), Пад невиности и Есперанца (2002), Лет у месту (200