Али зато, на другој страни, наши средњошколци у науци збирају златне медаље. Како изгледа, отежаће наши златни трезори, па ће чувари злата, гувернерка Народне банке Јоргованка Табаковић и министар финансија Србије Синиша Мали, морати да траже већи простор за складиштење научног злата.

Све ово намеће питање система како се амерички спортски клубови освежавају талентованим играчима, а студенти обезбеђују себи средства за плаћање школарине. Занимљиво је да тај систем траје дуже од једног века, јер га је још 1924. у својој књизи „Од пашњака до научењака” забележио наш научник Михајло Пупин. Нагласио је тада „снагом својом постао сам оно што сам данас”. Па додаје: „Мишићи и снага, то су оне ствари на које се нарочито полаже кад се ступа у колеџ. С тим ступати унутра и то задржати за све време, то је кључ који отвара многа врата.”

А кад је од управе Универзитета Колумбија добио обавештење да је примљен на колеџ без плаћања школарине „тог славног дана у свим Сједињеним Државама није било човека који је био срећнији од мене”. Спорт је допринео обезбеђењу школарину уз разне друге различите делатности. Нешто се питам зашто на нашим универзитетима и факултетима не би применили систем америчког школовања. Пупин је својевремено рекао: „А ја тражим и данас то да се у нашим школама заведе четворогодишњи курс телесног вежбања под надзором лекарских и атлетских стручњака.” Млади Пупин је сматрао да су те вештине значајне у животу школараца.

Само од себе намеће се питање зашто код нас није прихваћено такво спортско и друштвено организовање студената. Кад то у Америци постоји дуже од сто година и даје добре резултате, ваљда има своје позитивне ефекте у образовању и развоју спорта уопште. Можда би неко на нашим факултетима или у спортским савезима требало да засуче рукаве и проучи овај начин организовања факултета у области спорта. Вероватно би спорт оплеменио друштвени живот студената, па и факултета.

Јован Вуковић, (Политика)