Како је наведено у саопштењу Епархије рашко - призренске, српски народ се суочава са крајње тешком ситуацијом на Косову.

То је разлог што осећају пастирску обавезу и потребу да охрабре свој верни народ који је, како напомињу, сваким даном све више изложен отвореној репресији косовских власти, као никада до сада од завршетка оружаног сукоба 1999. године.

„Институционални терор Приштине се спроводи на разне начине, притворно пред светом под видом тобожњег поштовања закона, а заправо са циљем да се наш народ подстакне на исељавање и напуштање простора на којима вековима живи. Свакодневна груба манифестација полицијске силе, претреси, хапшења, неосновани притвори, претње, онемогућавања примања пензија и социјалних доприноса, уз грубо толерисање наметнутих албанских општинских власти на северу Косова које немају легитиметет већине грађана, користе се као средство присиле и против нашег народа коме се онемогућава нормалан живот, основна права и слободе”, наводи се у саопштењу.

Како се додаје, очигледно, за власти у Приштини, Срби су били и остали грађани другог реда и то се види на сваком кораку без обзира на, указују, лицемерна позивања на Устав и законе Косова, по којима би ваљда сви грађани требало да имају иста права, а најугроженији посебно заштићени.

„Овакво понашање не само да не доприноси решавању проблема, већ продубљује неповерење, ствара етничке баријере и нетрпељивост и руши све оне мостове који су до сада били изграђени између српског и албанског народа на Косову и Метохији”, додаје се.

Указује се да ће таква ситуација краткорочно можда користи властима у Приштини, али дугорочно све заједно држи таоцима нестабилности, неизвесности и тешке економске ситуације.

У том смислу наводе да није ни чудо да толико велики број младих косовских Албанаца напушта Косово и тражи бољи живот у иностранству.

Апел, како наглашавају, не упућују косовским властима јер очигледно је да власти у Приштини немају спремности да створе нормалне услове за живот српског народа и изграде визију друштва у коме би сви људи без обзира на етничко порекло и веру живели мирно и сигурно.

Али, апел не упућују ни међународним представницима за које истичу да и поред званичног става да се свима мора омогућити нормалан и равноправан живот, исувише гласно толеришу насиље приштинских власти, посебно косовске полиције.

„Апел упућујемо самом нашем верном народу са којим је Српска православна црква вековима делила све невоље у току османске окупације, у време страдања у првом и другом светском рату, у време комунистичке власти као и у току свих новијих збивања, посебно од 1999. до данас. Наша Црква је још од пре оружаног сукоба изражавала оштро неслагање са политиком тадашњег режима у Београду према албанском цивилном становништву, као што је и после рата отворено сведочила и подизала глас против насиља које су спроводиле разне екстремне албанске групе на Косову и сво време се залагала за дијалог и заједнички живот. И поред свега тога, Црква је претрпела и сама насиље, 150 наших храмова је уништено, а више десетина гробаља вандалски оскрнављено”, наводи се у саопштењу.

Улога Цркве, како наводе, није да се бави политиком, али када њен народ страда од неправде, она има дужност да подигне свој глас против терора.

„Ми нисмо у позицији да одлучујемо о политичким решењима, али имамо дужност да без обзира у каквом друштву живели, да чинимо све што до нас стоји да се поштује достојанство свих људи, њихова људска и верска права и слободе. Нажалост, косовске власти су на све што је наша Црква чинила последњих 25 година одговориле притисцима на саму Цркву, којој се отворено негира идентитет, основне верске и имовинске слободе. Такво понашање не може да донесе добра никоме јер оно што се на неправди гради неизбежно пре или касније се урушава, и то вреди за све оне моћнике овога света који злоупотребљавају силу и власт против оних који нису заштићени”, наводи се.

Додаје се да такви никада не могу ништа постићи осим да осрамоте своје име пред историјом и указује да не каже случајно Петар Петровић Његош: „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом”.