Наиме, Југословенска војска у отаџбини, позната и као Равногорски покрет, а њени припадници као четници, била је саставни и део војске Краљевине Југославије. Она је била под формалном командом краља Петра II Карађорђевића и Министарског савета Краљевине Југославије у емиграцији. То је чињеница прихваћена и од стране савезника који су је помагали.

Немачка освета

Равногорски покрет настао је из Команде четничких одреда Југословенске војске, коју је основао пуковник Драгољуб Михаиловић на Равној гори 11. маја 1941. године. Иако су партизани четнике анатемисали као слуге окупатора чињеница је да су просталице Драже Михајловића 31. августа 1941. године ослободиле Лозницу, која је постала први ослобођени град у поробљеној Европи. 

Због немачких репресалија и виду масовних стрељања цивила Драгољуб Михајловић одустаје од фронталне борбе против окупатора и прелази у герилу.

Југословенска војска у отаџбини је крајем 1941. године успоставила сталну везу са Краљевском владом у Лондону. Пуковник Михаиловић унапређен је 7. децембра 1941. године у бригадног, а јануара 1942. године у дивизијског генерала и именован за министра војске, морнарице и ваздухопловства. 
Генерал Михаиловић је краљевим указом од 28. маја 1942. године постављен за представник југословенске владе у земљи.

Од Техеранске конференције 1943. године, Савезници почињу да пружају помоћ и партизанским снагама чију већину су такође чинили Срби. Под сталним притиском сплетки, оптужби и неистина Југословенска војска у отаџбини је изгубила водећи значај, који преузимају Тито и његове снаге. Ипак, најтежи ударац је задобила управо од краља којем је верно служила. Краљ Петар II је у септембру 1944. позвао „све Србе, Хрвате и Словенце да се уједине и приступе Народно ослободилачкој војсци под маршалом Титом.”

ПОЛИТИКА