07. јул 2011.

Закључци истраживања водећих медијума у региону „Прес" (Србија), „Јутарњи лист" (Хрватска), „Дневни аваз" (БиХ), „Дан" (Црна Гора), „Утрински весник" (Македонија) и „Финансе" (Словенија) о животном стандарду у бившим југословенским републикама говоре да се Србија са просечном платом од 345 евра налази на претпоследњем, а Македонија са месечном зарадом од 333 евра на последњем месту, 

Са просечним личним доходком од 345 евра месечно запослени у Србији се налазе на претпоследњем месту на листи бивших ЈУ република. Иза њих су само Македонци. Стопа незапослености је енормно висока и износи 22, 2 одсто док је у Македонији 32, 2 одсто. Србија је на квалитету живота највише изгубила у последњих двадесет година, закључци су овог истраживања.

Апсолутни шампион у категорији месечних примања је Словенија, која у односу на просек у Србији и Македонији „бежи" за чак 630 евра и њен просек износи 975 евра. На другом месту је Хрватска са 742 евра, затим Црна Гора са 479 евра, па Босна и Херцеговина са 406 евра, па тек онда Србија са 345 и Македонија са 333 евра просечне плате.

Лош показатељ је и потрошачка корпа која рецимо у Србији износи 557 евра и за њу је потребна једна и по плата. У Хрватској за основне животне потребе траба избројати 908, у Црној Гори 770, а у Македонији „само" 200 евра.

О лошем животном стандарду говори и висока стопа незапослености која је у Србији и Македонији виша у односу на остале републике, па грађани са просечним примањима узалуд размишљају о годишњем одмору, ручку у ресторану, и многим другим потребама реалним у савременом свету.

Економиста Бечког института, Владимир Глигоров овако коментарише евидентно заостајање Србије за Хрватском и Словенијом и њено придруживање групи у којој су Црна Гора, БиХ и Македонија. Да подсетимо, земље од којих је у прошлости економски била много јача.

„У последњих двадесет година Србија је далеко горе прошла у односу на све ЈУ републике. То се види и по стању на берзи рада, број незапослених је невероватно висок. Ово је резултат погрешне економске политике, пре свега курса динара, погрешне фискалне политике, но и ослањања на стране кредите, посебно за време владе Војислава Коштунице. Ту је заправо нагомилан тај велики иностарни дуг, но морамо се сложити да се главна деструкција догодила деведесетих година пропадањем индустрије".

Са просечном месечном платом од 333 евра Македонија се налази на последњем месту ове ранг листе. Да ли је за утеху то што је, на основу података Завода за статистику, овдашња потрошачка корпа „најјевтинија" и износи „само" 200 евра? Како ли се у све то „уклапа" оних 32,2 осто незапослених који „нажалост" ни од кога не примају ни евра, ни денара"? Узалуд је писати о томе да смо са осталима на листи једнаки рецимо по цени станарине, бензина, јавног превоза, споменутог ручка у ресторану и слично. Разлике су сасвим минималне. Чудо, да бар у нечему не заостајемо.
Н.Р.