Драматичније него што су многи мислили, али баш у складу са "бугарском традицијом" када се о нашем фудбалу ради, пошто су чувене реченице "Људи моји, је ли то могуће! Лудница, шта је ово!" настале када је Бугарска у драми побеђена са 3:2 у квалификацијама а ЕУРО 1984. Овога пута трилер је био само за нијансу мање узбудљив, али напетост је и поред тога била на високом нивоу.

Одавно се није дешавало да се људи грле од среће када Србија да гол. Да, могле би се набројати приличне фудбалске радости током ових скоро две и по деценије од последњег наступа наше националне селекције на првенству Европе, али да се гол у квалификацијама слави грљењем људи на трибинама... тешко. А баш то се десило када је Милош Вељковић довео "орлове" у вођство против већ отписане Бугарске, када су се у Лесковцу међу оних 2.000 старијих, којима је УЕФА дозволила да буду на трибинама (остатак гледалаца су чинила деца) могло видети управо такво и толико задовољство када је, коначно, "пао" толико чекани погодак.

Тај Вељковићев гол главом, у 17. минуту, после покушаја Гудеља и одбране врло инспирисаног голмана Наумова (шест успешних интервенција у првом полувремену) дошао је као круна сјајне игра "орлова" на старту меча, али и као очекивана награда за махом добре игре у квалификацијама. Па опет, цупкало се и на новом стадиону у Лесковцу, и уз мале екране, јер су бројне шансе остајале неискоришћене, а онда Бугари из своје прве погодили пречку па стативу, да би недуго затим Црна Гора повела у Мађарској и почела да "дише за врат" нашој репрезентацији.

Српска селекција је знала да је даље води или ако непоражена оконча меч са Бугарском, или ако Црногорци не победе Мађарску, па како је у Будимпешти почео да се дешава оно што "орловима" није било идеално у случају сопственог кикса, морали су да још озбиљније приступе обавезама на стадиону "Дубочица".

А иако су, заиста, покушавали да новим поготком оду на безбедну удаљеност, десили су се шокови. Најпре недовољно добро постављена одбрана која је резервисти гостију, Русеву, омогућила да поравна на 1:1, а онда је у 69. кикс код додавања на центру отворио контру Десподову који је, матирајући дотад сјајног Вању Милинковића Савића, донео шокантних 1:2 за Бугарску.

На срећу по "орлове", баш у тим тренуцима Собослај је у Будимпешти са два гола за два минута покренуо елиминацију Црне Горе, али "орлови" нису желели да се тек тако, препусте туђој фудбалској вољи. Убацио је Пикси у игру и другог нападача, Влаховића, а гол који је изазвао ерупцију одушевљења у Лесковцу и широм Србије - постигао је, ипак, још један дефанзивац: Срђан Бабић је главом матирао Наумова у 82. минуту, после корнера Тадића с десне стране, за 2:2, што је био резултат који је Србију послао на ЕУРО 2024. Тамо јој, по свему виђеном у овом квалификационом циклусу - и јесте место.

НОВОСТИ