Како се наводи у извештају под називом „Жене у безбедносном систему 2024“, који је припремио Balkan Defense Monitor, на другом месту по броју професионалних војникиња у региону је Црна Гора са 16 одсто, док је на трећем Хрватска са 14 одсто жена у војсци. У извештају се истиче да је Хрватска једина земља која није навела да ли се то односи на број професионалних војника или на број жена у оружаним снагама уопште, без обзира на чин или статус.
У Оружаним снагама Босне и Херцеговине жене чине 12 посто професионалних војника, док је у Албанији тај удио 11 одсто. Војска Северне Македоније има најмање жена професионалних војника – близу шест одсто.
У Србији мало жена подофицира
Иако је војни рок у Србији веома привлачан женама, оне нису адекватно заступљене у свим сегментима војске. Тако у Србији 12 одсто официра чине жене, док је њихов број у подофицирском кору свега четири одсто.
С друге стране, Албанија има највећи број жена подофицира и официра у читавом региону. Жене у тој земљи чине 21 одсто официрског и 13,5 одсто подофицирског кора, а Албанија је једина у региону која је постигла НАТО стандард од 15 одсто жена у укупном броју оружаних снага.
Од 2018. године највиши чин од свих жена у тој војсци има Манушаке Шеха, која је као генерал-мајор и прва жена заменик начелника Генералштаба Војске Албаније.
Оружане снаге Босне и Херцеговине имају осам посто официра и шест посто подофицира, али позитиван помак у правцу еманципације љепшег пола уочен је прошле године када је прва пилоткиња завршила школовање. У питању је поручник Драженка Панић, која је школовање у Грчкој завршила као најбоља у класи странаца и која ће управљати хеликоптером газела.
Како преноси Бирн, Хрватска је доставила збирне податке према којима 14 одсто оружаних снага чине жене, не прецизирајући колико у ком сегменту. Али се зна да су у последњој генерацији дипломаца Војне академије, од 71 кадета, 22 биле жене. Од укупног броја од 417 студената на Војној академији у Хрватској, тренутно су 93 жене.
У Црној Гори висок број жена официра
Црна Гора има висок број жена официра – чак 17 одсто. С друге стране, само шест одсто подофицира у тој земљи су жене. У Црној Гори до сада ниједна жена није добила виши чин од мајора, што и не треба да чуди јер се ради о војсци са најмање формацијских места у региону.
А Војска Македоније има веома висок број жена у официрском кору – 20 одсто. Међу подофицирама је 13 одсто жена, а од укупно 35 примљених кадета на Војну академију, њих 14 су девојке. Међутим, како се истиче у извештају, проблем у македонској војсци је неадекватна етничка, а не полна заступљеност у оружаним снагама. Наиме, поједини критичари наводе да број Албанки у Војсци Македоније не одражава у потпуности структуру тог друштва, будући да од иначе малог броја професионалних војника свега 1,6 одсто припада албанској националној заједници.
Дозвољен хиџаба у униформи у Босни и Херцеговини
Одређени етнички и вјерски проблеми постоје и у Оружаним снагама Босне и Херцеговине, гдје је донедавно за око 270 Бошњака било забрањено ношење хиџаба у униформи.
Након што је професионални војник Емела Мујановић тужила Оружане снаге за дискриминацију, министар одбране Зукан Хелез предложио је да се верницама у војсци дозволи ношење марама које би биле „од истог материјала и боје као и униформа”, преноси „Нова Македонија”.
ПОЛИТИКА
