После Светског првенства у воденим спортовима и олимпијских квалификација за кошаркашице, тим Србије на Олимпијским играма у Паризу (26. јул-11. август) нарастао је са 53 на 78 чланова. То је више него што збирно имају такмичара преосталих пет земаља, некадашњих република Југославије: Хрватска 33, Словенија 22, Црна Гора 13, Босна и Херцеговина 1, Северна Македонија без олимпијске визе.
До сада су из Србије олимпијску визу обезбедили следећи спортисти – кошаркаши (12 такмичара), одбојкашице (12); ватерполисти (12), кошаркашице (12), у атлетици (3) – Ангелина Топић, Ивана Вулета и Милица Гардашевић; у боксу (2) – Вахид Абасов и Наталија Шадрина; у кајаку (8) – и мушки и женски четворосед; у веслању (1) – Јована Арсић; у пливању (4) – Андреј Барна, Велимир Стјепановић, Урош Николић и Никола Аћин; у стрељаштву (2) – Дамир Микец и Зорана Аруновић; у рвању (3) – Стеван Мићић, Хетик Цаболов (обојица слободни стил), и Мате Немеш (грчко-римски); мушки тим у 3х3 кошарци (4); у бициклизму (2) – по један такмичар и такмичарка, на основу светске ранг-листе; у теквондоу (1) – Александра Перишић.
Српски ватерполисти су све бриге пребринули пласманом у четвртфинале Светског првенства, а у Паризу ће се борити за трећу узастопну златну медаљу. На свих шест претходних учешћа пробијали су се до победничког постоља (три бронзе, два злата и сребро). Од Другог светског рата ниједном нису пропустили Игре (ако се, због санкција, изузме „Барселона 1992”) и само четири пута нису освајали одличје. Нови селектор и подмлађени састав биће пред великим изазов да се приближе успеху из Рија и Токија.
Кошаркашице су нас навикле на успехе откако је Марина Маљковић дошла на место селектора. На квалификацијама у Белему, такође у подмлађеном саставу, отвориле су себи пут ка Француској у којој ће играти за своју другу олимпијску медаљу (као Србија). Пре осам година у Рију освојиле су бронзу, пре три лета у Токију биле су четврте. Из времена Југославије остала су два одличја: бронза из Москве 1980. и сребро из Сеула 1988.
Ако погледамо наше комшије, Хрватска тренутно има 33 путника за Париз, у девет спортова (један екипни, ватерполо), Словенија 22 у седам (нема екипних), Црна Гора 13 у два (ватерполисти и једриличар Миливој Дукић), Босна и Херцеговина једног (пливачица Лана Пудар, ћерка некадашњег голмана Вележа Велибора Пудара).
Светска спортска сила Мађарска, која је од Рима 1960. само једном имала мање од 160 такмичара (159 у Лондону 2012), за сада има 76 олимпијских виза (у Токију 2021. – 166 учесника). Бугарски спорт у овом миленијуму није оно што је био, што се види и по тренутном броју квалификованих спортиста (18, у Токију 2021. – 42).
Грчка је обезбедила 47 спортиста у 10 спортова, Аустрија 37 у 11, Румунија 61 у шест (од тога 44 у веслању). Италија је већ класа више: 162 такмичара у 18 спортова!
Србију је у Токију представљало 87 спортиста (43 мушкарца и 44 жене) у 15 спортова. Реално је да тај број буде надмашен, имајући у виду ко све има шансу да се нађе у Паризу. Уколико то пође за руком одбојкашима (прилика на основу светске ранг-листе), можда је могуће да се достигне и „Лондон 2012”, када смо имали 116 спортиста у 15 спортова.
На списку путника за француску престоницу тренутно нема најбољег српског спортисте Новака Ђоковића, зато што се тениске „квалификације” завршавају у јуну. У главном жребу сингла олимпијског турнира играће 64 играча (максимум четири из једне земље), а 56 иде на основу пласмана са светске АТП листе (исто важи и за тенисерке). За одлазак на Игре важиће ранг-листа од 10. јуна 2024.
Када би се гледао тренутни поредак, Србија би имала три представника у Паризу: Новака Ђоковића (1. на АТП листи), Ласла Ђереа (35) и Миомира Кецмановића (40), док је близу и Душан Лајовић (58).
И у још неким индивидуалним спортовима српски спортисти ће имати прилика да се пробију на највећу смотру спорта. Кад је реч о циљевима Олимпијског комитета Србије, то је двоцифрен број медаља, што се никада није догодило од распада СФР Југославије. Српски олимпијски тим је најближе томе био пре три године у Токију (9).
ПОЛИТИКА
