18. октобар 2010.

Још пре десет година Коридор 10 проглашен за приоритет, међутим још увек није завршен. Србија најспорија у изградњи у поређењу са суседима, иако су цене изградње по километру четири пута ниже него у Хрватској.

Друмски Коридор 10 још 2000. године проглашен је за приоритет, међутим, у Србији нико од градитеља и политичара није одговарао што још немамо модеран аутопут. До маја 2004. године, kako наводи РТС, када је био рок за завршетак радова, било је изграђено само 25 километара дупле траке.

У поређењу са суседима, Србија је евидентно најспорија у региону али, истовремено најперспективније градилиште на Балкану. Конкуренција је велика, па су и цене изградње по километру четири пута ниже него, на пример, у Хрватској.

Последње две године Коридор 10 дужи је за укупно 40 километара, на југу и северу за по 20. Како сада ствари стоје, до Нове године укупно би требало да буде завршено 147 километара те саобраћајнице на северу.

Србија ће из буџета потрошити око 180 милиона евра за овај посао. Цена изградње по километру нешто је већа од милон евра, што је одличан резулатат у време економске кризе.

"Сигурно да једино јефтино тај посао могу да заврше конзорцијуми Српских предузећа и до сада на овим пословима они су оправдали поверење. Они могу јефтније да ураде посао него старанци", објашњава Милутин Мркоњић.

Суседи граде брже

За поређење, Хрватска је изградила 1.260 километара аутопута у последњих десет година. Али знатно скупље, утрошено је осам милијарди евра. Вредност радова по километру била је од четири до 17 милиона евра.

Мостови и тунели коштали су и по неколико стотина милиона евра. Српски инвеститори кажу да је процедура за добијање посла дуга и компликована, али штити државу од корупције.

Зоран Дробњак директор Јавног предузећа "Путеви Србије" објашњава како је мост Бешка највећи у југоисточној Европи, дугачак је два километра и уговорен повољно за такву дужину моста и не би требло да кошта више од 55 милиона евра.

Криза у инфраструтури постоји у читавом региону. Хрвати ове године нису направли ни један километар ауто пута, Бугари око 15, а Румуни свега 20 километара обилазнице око Букурешта.

Хрвати да би отплатили дугове вредне две милијарде евра, планирају да понуде концесије већ изграђених путева извођачима радова којима дугују новац.