09. август 2010.

Политичка и друга права Срба у региону, изузев у Румунији, у последњих годину дана мања су него раније. Закон о дијаспори даје много већи утицај исељеницима у ванбалканским земљама него Србима у региону, иако на Балкану, изван Србије, живи четвртина Срба (око два милиона), а њихов број се из године у годину смањује.
Ово су закључци најновијег годишњег извештаја "Напредног клуба", објављују „Вечерње новости". Аутори, на челу са историчарем Чедомиром Антићем, закључују да ће се наш народ тамо одржати само ако Србија буде више улагала у програме српске заједнице у окружењу.
Званични Београд тренутно издваја четири пута више новца у националне савете и пројекте националних мањина овде, него у пројекте везане за Србе у региону! Тако је 2010. за финансирање организација српске мањине одобрено 290.000 евра (нешто више од 30 милиона динара), али је зато буџет за националне мањине у Србији 377 милиона динара. У исто време, Хрватска је за свој народ у БиХ одвојила 6,5 милиона, Мађарска за Мађаре у Србији 3,5 милиона, а Словенија за своје мањине у Италији, Аустрији, Мађарској и Хрватској 7,6 милиона евра.
Прошле године донекле су се побољшала права Срба у Словенији и Македонији, док су се у БиХ и Мађарској погоршала.
"Србија очигледно не признаје постојање српског народа у Црној Гори, полазећи са становишта да су Срби и Црногорци један народ. Тако нема реакције на очигледну дискриминацију Срба и притиске у циљу њихове асимилације. Никада пред Саветом Европе или установама УН нисмо покренули ни питање асимилације и забране деловања СПЦ у Македонији", стоји у извештају објављеном у „ Вечерњим новостима".
* ХРВАТСКА - Има 200.000 Срба, али су они и даље неравноправни. На лош положај утичу питање повлачења хрватске тужбе против Србије, недефинисана граница на Дунаву, проблеми са враћањем имовине (одузета су станарска права на 50.000 станова, а враћено је свега 300), нерешена питања пензија и необјављене оптужнице. У Хрватску се од сукоба вратило око 50.000 Срба, 7.500 живи повремено у обе државе, а око 13.000 повратника је умрло. 

Док у западним крајевима не уживају просветну аутономију, па њихова деца често похађају римокатоличку веронауку, у источној Славонији, Барањи и западном Срему Срби имају школе, локалну самоуправу и Заједничко веће општина. Са формирањем прве владе Иве Санадера 2003, Срби су први пут после 13 година ушли у владу. А, у актуелној влади имају једног потпредседника.

Неравноправни
Права српског народа су прошле године поштована само у оним суседним земљама где је он малобројан или маргинализован. Забрињава да је настављена кампања ради ограничавања права у државама у којима је доскоро био у већини - БиХ и Црној Гори, и донекле у Хрватској - каже за "Новости" Чедомир Антић, председник "Напредног клуба". И додаје да су, што се тиче политике Србије, у претходној години успостављене установе које ће се бавити Србима у дијаспори и региону.
- Ипак, српски народ у региону је неравноправан са нашим сународницима у дијаспори. О томе говори диспропорција у државним давањима Србије за националне мањине и српски народ у дијаспори и региону. Бојим се да званична Србија током протеклих 20 година није знала шта тачно жели, а ако би и прихватили неки програм наши политичари нису били спремни да му се дугорочно искрено посвете - закључује Антић.
* БиХ - У Републици Српској и Федерацији Срба има око 1,450 милиона. Имају статус конститутивног народа од 1995. и меđународно признат ентитет - Републику Српску. Али, то је једина аутономија у региону којој је самосталност до данас систематски оспоравана. До сада је изгубила чак 68 надлежности. Политички статус српског народа у БиХ директно је везан са опстанак РС. Зато би српска дипломатија требало да подржи напоре за опстанак РС, а надлежна министарства да омогуће да сви који то желе добију и наша држављанства, стоји у извештају.
Србија би требало да отвори и питање положаја Срба у Федерацији БиХ. Иако су конститутивни народ, они су у горем положају него остали народи. Срби се враћају у симболичном броју, а тако су и заступљени у политици и државној управи. У федералним установама чине само 4,5 одсто запослених.
* ЦРНА ГОРА - Срби чине нешто више од трећине становништва - има их 198.414. Апсолутна већина су у пет општина, а релативна у четири. У осталим општинама заступљени су са око 10 одсто. Политички их репрезентатује пет партија, од којих су НСД и СНП парламентарне. Највиши орган персоналне самоуправе је Српски национални савет.
Верска права и статус цркве, конкретно имовина Митрополије црногорско-приморске, стално су на мети напада. Срби нису равноправно заступљени ни у државним установама и управи, и у већини министарстава има их до пет одсто. Међу шефовима дипломатских мисија нема ниједног, баш као ни међу судијама Уставног, Врховног, Апелационог и Управног суда.
* МАКЕДОНИЈА - Према попису из 2002. регистровано је 35.938 припадника српске мањине, која је на удару убрзане асимилације. Македонија не испуњава исте обавезе, посебно материјалне, према македонским Србима, какве Србија остварује према Македонцима у Србији. Иако уживају статус националне мањине, немају слободу вероисповести.
Овог пролећа у Скопљу је отворен Културно-информативни центар Срба "Спона", а македонска влада је за рад српске заједнице прошле године одвојила 65.000 евра. У мају је у општини Куманово српски језик постао један од службених језика. У парламенту је заступљена Демократска партија Срба.
* СЛОВЕНИЈА - Срби, иако најбројнији после самих Словенаца (има их око 38.964), и без обзира што су у области Беле Крајине староседеоци, не уживају статус националне мањине. Нема их ни у парламенту, ни у локалној самоуправи, немају право на употребу матерњег језика у општинама где живе, ни у школама. На удару су убрзане асимилације. Укинута је чак и катедра за српски језик на Филозофском факултету у Марибору. Велики број становника, претежно Срба, избрисан је 1998. из држављанства. Упркос двема пресудама Уставног суда да је такав поступак неуставан, и упозорењима европских тела, неправда до данас није исправљена. У марту ове године скупштина је усвојила закон који би требало да обезбеди ретроактивно враћање права "избрисанима".

Словенија дугује пензионом фонду Србије 150 милиона евра.

У Љубљани је отворен Српски културни центар, али не постоји ниједна школа на српском језику.

* РУМУНИЈА - Срба има 22.561, највише живи у Банату. Имају једног представника у парламенту. Немају политичку странку, а њихове интересе заступа Савез Срба у Румунији. Срби спадају у образованију заједницу, али због све мањег броја ученика гасе се школе на српском.
Мада је статус српског народа у Румунији задовољавајући, Србима и у Румунији и у Мађарској прети асимилација. Србија мора много више да се ангажује на просветном и културном плану, и да стимулише инвестиције у деловима где живе Срби. Помоћ Србије до прошле године била је 30.000 евра, углавном преко Београда и Новог Сада, а онда је пала на 10.000 евра.
* МАђАРСКА - Према последњем попису од пре девет година, Срба у Мађарској има 7.350 и једна су од најмањих националних заједница. Највећи број концентрисан је у областима Будимпеште, Чонграда... Спадају у најшколованију мањинску заједницу, а број незапослених је мали - 263 особе.
На рапидно опадање броја Срба утицала је рестриктивна политика до средине 90-их. Тако је Мађарска упала у необичну ситуацију: да би имала повољнију позицију да помогне својој националној мањини у окружењу, мора што више да успори процес асимилације који је скоро завршен!
Од организација, Срби у Мађарској имају Самоуправу Срба у Мађарској и Савез Срба. Њихов статус, ипак, није подједнако добар као статус националних мањина у Србији. Мађарски парламент се оглушује о уставну обавезу, потврђену пресудом Уставног суда, да мањинама обезбеди заступљеност у својим редовима.
* АЛБАНИЈА - Не зна се тачан број Срба, а они су концентрисани у Скадарском округу и скадарској и велико-малесијској општини. Само у околини Скадра живи више од 2.000 Срба, док је њихов број у Тирани, Љешу, Елбасану, Фиру непознат. Тек недавно су добили статус националне мањине. Једина постојећа мањинска странка је грчка Партија уједињења за људска права, која блиско сарађује са српском мањином.