15. фебруар 2015.
Српска православна црква данас прославља Сретење Господње као успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу. Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као Свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана од Божића, празника Рођења Исуса Христа.

Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на први сусрет Спаситеља са људима.

Сретење се слави од времена цара Јустинијана, када је епидемија куге односила и до пет хиљада живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош.

Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Карађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.
Сретење је као крсна слава веома честа у српском народу.

У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење срећу зима и лето, дани постају дужи и време топлије.

У Охридскомм прологу, свети српски владика Николај Велимировић, охридски и жички је записао:

У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2).

Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму.

Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој..." Још рече Симеон за Христа Младенца: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.

Србија обележава Дан државности

Низом манифестација Србија обележава Дан државности, у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак, и дан када је у Крагујевцу 1835. године донет Сретењски устав.

Председник републике Србије Томислав Николић положио је венац на споменик Незнаном јунаку на Авали код Београда.

"Када би свако од нас, и своју и туђу децу васпитавао у складу са вашим аманетом, отворили бисмо Србију на понос својих предака. Напредну Србију чији би се сваки грађанин градио и бранио", уписао је председник Србије.

Церемонија полагања венца, којој су присуствовали министар одбране Братислав Гашић и начелник Генералштаба Војске генерал Љубиша Диковић, одржана је уз Почасну јединицу и оркестар Гарде Војске Србије.

Николић је потом на згради Дома Војске открио спомен-обележје "Око соколово - на бранику отаџбине 1914-2014", које је посвећено српском ратнику - извиђачу Драгутину Матићу.

Аутор спомен-облежја са ликом српског ратника и извођача Драгутина Матића је ликовни уметник Мирко Мркић Острошки.

Спомен облежје - рељеф у бронзи и теракоти са ликом Матића, аутор је урадио према најславнијој фотографији из Првог светског рата коју је, негде на Дрини снимио руски ратни репортер Самсон Чернов. Та фотографија је обишла свет и постала, уз низ других и један од симбола херојске борбе српске војске.

Острошки је и аутор јубиларног дивот издања "На бранику отаџбине" чији је примерак, после откривања спомен плоче, поклонио председнику Србије.

Откивању спомен-обележја присуствовали су и министар одбране Братислав Гашић и начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Љубиша Диковић.

У Дому Војске Србије потом је промовисаано јубиларно дивот издање "На бранику отаџбине", које обухвата и јединствену поему "Око свевидеће" аутора Милована Витезовића. Та поема написана је у поводом обележавања стоте годишњице Првог светског рата а у славу српског ратника извиђача Матића.

У склопу јубиларног дивот издања је и посебан склоп српских родољубивих песама које је композитор Раде Радивојевић укомпоновао у посебну целину смештену на аудио диску.

Премијер Александар Вучић положио је ловоров венац на споменик Димитрију Давидовићу, творцу Сретењског устава, на Земунском кеју.

"Не постоји већа вредност ни радост од борбе за модерну и успешну Србију. Поносан сам на чињеницу што можемо бар мало да учинимо за нашу земљу да буде још боља и да покажемо да смо научили нешто од наших славних предака", рекао је премијер Вучић.

Председница Народне скупштине Маја Гојковић положила је венац на саркофаг вожда Карађорђа у цркви светог Ђорђа на Опленцу. Церемонија полагања венца обављена је уз највише државне и војне почасти које је, том приликом, одала почасна јединица Гарде Војске Србије и Репрезентативни оркестар Гарде Војске Србије.

Посетиоци имају прилику бесплатно да посете актуелне изложбе Историјског музеја Србије на Тргу Николе Пашића и у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру. На Тргу Николе Пашића посетиоци имају прилику да виде поставку "Србија 1914" и њену тематску екстензију изложбе "Женско лице Великог рата".

Сретење, Дан државности Србије, ове године ће се празновати три дана с обзиром на то да 15. фебруар пада у недељу, па ће нерадни дани бити понедељак и уторак.

Карађорђев устанак 1804. године

Српска револуција, како ју је назвао немачки историчар Леополд Ранке, започета је Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, а завршена је деценијама касније, захваљујући мудрости књаза Милоша Обреновића.

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић.

Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према речима Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

Први Устав Кнежевине Србије

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, назван Сретењским, а који је био устројен по узору на француски и белгијски.

Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Велике силе сматрале су га превише либералним – у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.

То је први Устав Србије након распада СРЈ, односно државне заједнице СЦГ.

Свечена академија у Крагујевцу поводом Дана државности

У здању Старе скупштине у Крагујевцу, где је пре 180 година донет први Устав Србије, дана је одржана свечена академија којом се обележава Дан државности Србије.

Сретењску беседу одржао је министар правде Никола Селаковић, а о Сретењу је говорио градоначелник Крагујевца Радомир Николић.

У уметничком програму учествовали су глумци крагујевачког Театра, певачког друштва "Крагујевац" и вокалне групе "Студенац".

Сретењси устав написао је Димитрије Давидовић по угледу на белгијски и француски. Био је један од најмодернијих и најслободоумнијих законика у то време.

Укинуо је апсолутистичку владавину кнеза Милоша Обреновића и власт поделио на извршну, судску и законодавну.

Увео је право својине и једнакост свих пред законом.

Под притиском Турске, Аустрије и Русије, само после 55 дана, кнез Милош Обреновић повукао је Сретењски устав.