„Од српских установа, на првом месту вриједна је спомена Српска мушка гимназија, која је интернатски уређена. Она је једна од највећих и најлепших зграда у Скопљу. На десној обали Вардара најестетски се она издиже изнад ниских и незграпних кућерака са својих 40–50 одјељења, ограђена огромном бијелом авлијом, у којој се налази двориште и школски врт са необично лијепо уређеним повртњаком и цвјетњаком, из кога високо деру јаки и дебели млазови умјетнички конструисаног водоскока. Уређење је у интернату скроз модерно. Нарочито се својом љепотом истиче огромна сала са бином за позоришне представе, затим школска капела и купатило. Иако за ову српску установу нису чињене никакве нарочите рекламе, ипак ниједан странац или путник неће проћи кроз Скопље а да не походи Српску мушку гимназију.“2) 
Колики је био значај српских гимназија говори сам број ученика који су их похађали. И поред опште беде и сиромаштва које је владало у то време, прве школске 1894/95. године у српску гимназију у Скопљу уписало се 58 ученика: 16 из Скопља, седам из Кратова, по шест из Тетова и Куманова, по пет из Велеса и Кочана, четворо из Гостивара, по три из Дебра и Кичева, по један из Штипа, Крушева и Прилепа. Упис толиког броја ученика показује националну свест региона из којих су ученици долазили.3) 
_________________________
1) Стојан Зафировић, „Српске гимназије у Цариграду, Солуну и Скопљу. Историјски преглед њихова живота и рада“, у: Споменица четрдесетогодишњице Државне мушке гимназије у Скопљу 1894–1934, Скопље, 1934, 28–29.
2) Т. Крушевац, „Слике из Старе Србије и Маћедоније“, Дан, Сарајево, I/1905, бр. 1, 126.
3) М. Веселиновић, Статистика српских школа у Турском царству за 1895/1896. годину, Београд, 1897.

Видети опширније: др Вукашин Д. Дедовић, Рад Србије на заштити српских државних и националних интереса у Македонији од 1885. до 1912. године, књ. 2. , Краљево: Историјски ахив Краљево, стр. 200-235.

Српска гимназија у Скопљу на Википедији.