Железничка станица - Косово Поље21. март 2010.


Предузећа из Србије имају више од 1.300 објеката на Косову и Метохији, али их Косовска поверилачка агенција продаје без сагласности власника. Различите су процене о томе колика су потраживањима Србије према Косову, истиче у прилогу РТС.


Према подацима Привредне коморе Београда, српска предузећа имају 1.358 објеката на Косову и Метохији - ПТТ има 130, Железница 55, ЕПС 18, Србијашуме 45 објеката. Имовину тих предузећа, која се процењује на најмање милијарду и по долара, Косовска поверилачка агенција распродаје без сагласности и знања њених власника.



ЖелезницаЈош у време бивше СФРЈ, Косово и Метохија било је најнеразвијенији део земље. У то подручје, деценијама се улагало преко разних фондова, само је Фонд за развој неразвијених уложио више од 17 милијарди долара, од чега је, Србија, издвојила чак трећину.


На основу тога, стручњаци процењују да потраживања Србије износе најмање 5,5 милијарди долара, не рачунајући објекте и земљиште прогнаних, чија се вредност процењује на најмање четири милијарде долара.


Професор др Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду за РТС каже да је Србија преузела косовски спољни дуг у износу од 1,1 милијарде долара и да је на његово сервисирање потрошила више од 350 милиона долара. Према његовом мишљењу, потраживања Србије према Косову износе најмање 12,5 милијарди долара.


Један од већих привредних гиганта "Фероникл" у Глоговцу, до 1999. године упошљавао је 2.800 радника српске и албанске националности.


"Процењено је да је вредност опреме у 'Ферониклу' и репроматеријала и готових производа била 70 милиона долара. Од приватизације ниједан Србин није остварио право на акције у износу од 20 одсто, која им је по основу приватизације припадала", каже Оливер Ивановић, некадашњи руководилац "Фероникла", сада државни секретар Министарства за Косово и Метохију.


Подручје Космета и данас је једно од економски најсиромашнијих подручја у Европи. Испод границе сиромаштва живи 35 одсто становништва, а 10 одсто екстремно сиромашно.


Дуготрајна друштвено-политичка нестабилност оставила је за собом оронула предузећа, висок степен незапослености и неадекватно образовање.


"По подацима из 1998. године, имали смо 509 друштвених предузећа у којима је радило 77.735 радника. Данас, када је привреда уништена, имамо тешку ситуацију, идемо на развој малих и средњих предузећа", рекао је начелник Одељења за привреду Министарства за КиМ Веселин Кочановић.


Игноришући напоре Србије да се оживи привреда у Покрајини, међународни цивилни представник Питер Фејт недавно је изјавио да Србија неће још дуго моћи да финансира Србе на Космету.


"Влада Србије активно ће подржавати преостале Србе на Косову, а самим тим и финансирати све институције које функционишу на Косову, за то не треба да брине господин Фејт", истакао је помоћник министра за Косово и Метохију Драган Петковић.


Од 1,1 милион хектара косметске земље, у катастарском власништву Срба и даље је 641 хиљада хектара, то јест 59 одсто укупног земљишта јужне српске покрајине.