29. јун 2014.

Српска православна црква (СПЦ) обележила је Видовдан, поменом кнезу Лазару Хребељановићу и српским ратницима погинулим у бици с Турцима на Косову пољу 1389. године. Свечаности у Србији и читавом свету где живе Срби

Српску војску против Турака у тој бици предводио је кнез Лазар. Од тада, борба за ослобођење земље од Турака укорењена је у српску традицију.

Кнеза Лазара Срби не памте само по храбрости у бици на Косову већ и по томе што је изградио многе манастире и друге задужбине. На икони се кнез Лазар представља у царској византијској одори, али без круне на глави. У левој руци држи своју главу, а у другој крст. Видовдан није празник радости, не игра се и не пева, а људи се присећају палих ратника и обилазе њихове гробове.

Као и у свим храмовима СПЦ у Србији и свету, у порти испред манистра Грачиница служена је света Видовданска литургија, а на Газиместану на Косову пољу, служен парастос погинулим српским јунацима са Косова поља. Венац у част погинулих српских јунака положио је председник Србије Томислав Николић. Литургију су служили епископ рашко-призренски владика Теодосије, митрополит Амфилохије и владика Пахомије уз саслужење свештенства и пратњу црквеног хора. Светој евхаристији присуствовали су и намерници из Македоније, чланови Споне, Делије из Куманова, Скопља...

У порти манастира Грачаница у четвртак је, у оквиру Видовданских свечаности, за "Косовку девојку" изабрана Јована Јовановић из Лепосавића, ученица Средње медицинске школе.

На манифестацији "Косовка девојка 2014. године", на коју се пријавило 14 девојака, за прву пратиљу је изабрана Николија Симић, а за другу пратиљу Милица Ивановић.

У порти манастира Грачаница одржано је и "Песничко причешће", а након тога је откривен споменик Милошу Обилићу. Споменик овом српском јунаку порушен је 1999. године у Обилићу, па је пренесен у порту манастира Грачаница, одакле је пре три дана постављен на кружном току у непосредној близини манастира, на месту на коме је 2010. године био постављен мозаик краљице Симониде.

У Крушевцу је на обележавању верског и државног празника Видовдана, председник Србије Томислав Николић положио венац на споменик косовским јунацима на 625. годишњицу косовског боја.

У Цркви Светог Марка у Београду одржан је парастос палим жртвама на Косову и Метохији од 1998. године, а представници више удружења поручили су да се и даље трага за још око 530 киднапованих и несталих на простору Косова и Метохије.

Видовдан се као државни празник обележава радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља присећање на погинуле и умрле у свим ратовима. Према мишљењу историографа, тп је важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета. Симболизује слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањића. Посебан значај Видовдан је добио у време стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је 1889. на 500. годишњицу од Косовског боја.

После Косовске битке тело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века је пренето у фрушкогорски манастир Врдник. У Раваницу су мошти враћене 1989, на 600. годишњицу Косовске битке.

Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, а на месту битке на Газиместану као ендемска врста цвета црвени косовски божур. На пољу Косову 1389. одиграла се пресудна битка између српске и турске војске, која је отворила врата Турцима за даљи продор у Европу.

Претпоставља се да је турски султан Мурат Први, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца.