27. мај 2012.

Тестови су показали да је материјал идеалан за засејавање матичних ћелија и да с њим могу да се праве кости, крвни судови, делови дисајних органа и срчани залисци. У тиму научника је и генетичар др Миодраг Стојковић, који тврди да је Србија већ закорачила у биоинжењеринг и да је по знању уз САД, Велику Британију и Шпанију пише Блиц.

- Потребно је да министар за науку и просвету одобри инвестицију да се изгради центар за матичне ћелије у Крагујевцу, а новац је већ обезбеђен од Европске инвестиционе банке. Вредност је 5, 2 милиона евра, и ова установа која треба да се изгради у Крагујевцу треба да буде повезана са Медицинским факултетом и да школује нове кадрове за ову врхунску научну област која је будућност модерне медицине - каже Стојковић.

Он каже да су стручњаци развили систем којим се у решеткасте носаче - скафолдове, усађују матичне ћелије. Оне се ваде из крви или из коштане сржи, и онда у посебним условима гаје и расту. Тако се добија прави природни орган. Он расте од неколико недеља до пар месеци. После се враћа на клинику, где га лекари уграђују пацијенту.

Предност органа који се производе од матичних ћелија је многострука, а највећа је то што организам пацијента такве органе не одбацује, јер их препознаје као своје. Уз то, на овај начин може да се направи прави, природни део тела, по мерама сваког пацијента.

- Најважније је то да смо направили материјал који је пластика, али на бази кукурузног скроба. То значи да је довољно чврст да кроз њега расту ћелије и да држи ткиво. Касније се, за неколико месеци, скроб разгради и нестане, а остане прави нови орган. Предност је и то што у тај материјал који носи ћелије можемо да усадимо и потребне лекове, који се постепено апсорбују у организам пацијента. Ово је технологија која је повезана са инжењерством. Од истог материјала ћемо правити и стентове који се уграђују у крвне судове, јер за разлику од металних они решавају проблем и временом нестају и не сметају - каже Грујовић.