Миодраг Павловић 07. април 2010.


Српска књижевност добар амбасадор националне културе под условима да се правилно пласира иностраној публици. Подршка писцима, добар превод и ангажован издавач кључ су успеха, сматрају српски књижевници.


Српски писци добро су прихваћени на светским сајмовима. Недавно завршени Сајам књига у Лајпцигу, како је објавио РТС,  означио је почетак припрема за следећи сајам у том граду, када ће Србија бити почасни гост.


Српска књижевност имаће статус почасног госта и на овогодишњем сајму у Софији и у Солуну 2012. године. Сајмови су одлична прилика за представљање наших писаца, књига и културе уопште, али и захтеван задатак који подразумева дуге припреме.



Горан ПетровићПисци су до сада сами крчили путеве до домаће и иностране публике. Књижевник Горан Петровић каже да је његово искуство сасвим лично.


"У једној прилици помогао ми је Милорад Павић, пре 15 година, и онда су књиге почеле једна другу да прате", рекао је Петровић.


Из Министарства културе покушавају да дају систематску подршку писцима, односно свима онима који су, како кажу, учесници у "стварању боље климе за разумевање наше културе".


"Омогућићемо преводиоцима да у току рада буду у директном контакту са писцима и са стручњацима из одређених области. Сви они ће боравити у Сремским Карловцима у посебно прилагођеним условима за такве активности", рекао је Зоран Хамовић из Министарства културе.


Литерарни агент за Југоисточну Европу Дагмар Шруф каже да је, од када литерарни агенти уговоре објављивање књиге у преводу, па до њене појаве, потребно најмање годину дана интензивног рада преводилаца, лектора, издавача и стручњака за маркетинг. Краћи рок увек угрожава квалитет књиге. Писци сматрају да је од суштинске важности да превод буде добар, јер је то услуга свима.


"Лоше преведена књига лоша је услуга и писцу и читаоцу и српској књижевности и издавачу у иностранству. Мора се водити рачуна да издавач буде неко ко ће подржавати књигу, да се не би догодило да имамо само повратни ефекат, да само овдашње новине пунимо вестима да је књига изашла, а она тамо потпуно потонула", истакао је Петровић.


За сада постоји више од 150 захтева страних издавача да објаве дела српских аутора. Сигурно је да ће се на немачком језику ускоро појавити Павловићева поезија, Петровићева "Ситничарница код срећне руке", путописи Милоша Црњанског...