Наша земља је за избеглице из Украјине само пролазна тачка, док је намера највећег броја имиграната из Русије да пронађу радни ангажман

Интересовање за српско држављанство прошле године незнатно је порасло у односу на 2021, па је Србија добила 29.251 новог држављанина. Њих 22.879 је пореклом из Босне и Херцеговине, а мање од пет одсто је из Хрватске и исто толико из Северне Македоније. Како наши закони не ограничавају колико неко може имати држављанстава, ова бројка није знак и досељавања.

Сви ови подаци сабрани су у документу Комесаријата за избеглице и миграције (КИРС), који је већ тринаест година путоказ у креирању миграционих политика и служи за анализу актуелних токова.

А да се због рата у Србију досељавају Украјинци, погрешан је утисак. Анализа открива да су током 2022. године кроз нашу земљу прошле 137.853 избеглице из Украјине и за већину њих Србија је била само пролазна дестинација.

– У том периоду издате су 24.443 пријаве боравишта. Највећи број њих је нашао смештај у приватној режији, а врло мало њих се обратило Комесаријату за избеглице и миграције – наведено је у Миграционом профилу за 2022. годину.

У објектима КИРС-а уточиште је нашла 351 избеглица из Украјине, а 171 је била или смештена у такозваном ургентном прихвату у центру за азил у Обреновцу, док су остали дужи период боравили у Врању. У овом центру на југу, невладине организације избеглицама пружиле су бесплатну правну помоћ, услуге преводиоца, као и психосоцијалну подршку.

Због рата у Украјини влада је прошле године први пут покренула институт привремене заштите и она је одобрена за 1.115 украјинских избеглица. Азил су затражила и добила четири држављана Украјине, а издато је 437 радних дозвола. Такође, 71 дете из Украјине уписано је у основне школе, док је само 11 тинејџера овде наставило да похађа средњу школу.

Највећи број странаца који се доселио у Србију је из Русије – више од 37 одсто укупног броја имиграната. Разлог њиховог досељавања је радни ангажман, а за њима следе Кинези (20 процената) и они се већ традиционално сврставају у најбројније имигранте. За разлику од претходне године, забележен је тренд раста досељавања држављана Турске и Индије.

Тако су држављани Кине и Русију најбројнији и када је реч и о захтевима за привремени боравак. Међу 38.479 оних који су одобрења тражили први пут, у 64 одсто случајева најчешћи разлог је било запослење. Издате су и 34.573 радне дозволе странцима који имају привремени боравак у Србији. Анализа је показала и да је међу њима највише занатлија (7.068 дозвола), затим оних са четворогодишњом средњом школом (6.896), док су 5.444 странца са факултетском дипломом затражила дозволу.

– Док је на почетку деценије, као најзначајнији основ боравка било спајање породице, данас је тај тренд значајно измењен у корист запошљавања – наведено је у истраживању КИРС-а.

Због ублажавања мера које су се односиле на борбу с короном, али и потребе Србије за радном снагом, вишеструко је повећан број издатих виза. Наиме, 21.840 држављана из 159 земаља аплицирало је за српску визу. Највише их је издато држављанима Кине (близу 30 одсто), Индије (14 процената) и Узбекистана (4,5 одсто). Анализа показује да је, од укупног броја захтева, одобрен сваки други који је стигао из ових азијских земаља.

– На евиденцији Националне службе за запошљавање последњег дана 2022. године налазило се 555 незапослених страних држављана, од којих је око 80 одсто женског пола и најчешће су лица без формалног образовања – наводи се у Миграционом профилу.

А 593 дозволе за рад добили су странци којима је Србија стално место боравка и највећи број њих је – из Кине и Русије.