02. јун 2013.

Пети Међународни научни скуп на тему „Конзулски Битољ и историјске, савремене и будуће културне и уметничке везе између Републике Македоније и Републике Србије“, одржан је протеклог викенда у организацији Почасног конзулата Србије у Битољу.

Учеснике научног скупа у битољском хотелу „Епинал“ пригодним обраћањима поздравили су почасни конзул Србије у Битољу, Сиљан Мицевски, градоначелник Битоља Владимир Талевски, академик Милан Ђурчинов, у име Македонске академија наука и уметности (МАНУ), конзул у амбасади Републике Србије у Скопљу, Драгица Јањић и ректор државног Универзитета Св. Климент Охридски у Битољу Златко Жоглев.

Подсетивши да су у протеклом периоду веома успешно организовани научни скупови на тему „Нушић и Македонија“, „Српски  конзулат и конзулски Битољ“, „Битољ и македонско-српски културни односи и везе“ и „Битољ-тема за културно уметничко стваралаштво аутора из из Македоније и Србије“, Мицевски се захвалио учесницима на великом интересовању и тематској посвећености.

-Тема овогодишњег скупа није случајна. Она је природни наставак досадашњег односа и научних скупова. Обухвата садашњост и будућност. Буди интерес научне јавности и предвиђам да ће постати традиционалан. Чак 61 излагач образлаже свој рад, шест из Србије, један акдемик, 38 доктора наука, историчари, археолози... Култура је једна од највећих добити. Највећи усмени домети почивају на култури као свечаном начину себенеговања. Спознаја прошлости важан је темељ за сагледавање будућности.  Човек је позван да истражује. То је и обавеза према себи и роду. Спознаја о прошлости је важан предуслов за предвиђање будућности,  и то су најважнији анкери сваког историјског моста по коме сваки народ корача у својој садашњости. Наша  временска константа је позната – будућност ће постати садашњост, садашњост просшлост, а прошлост ће заувек остати прошлост, рекао је Мицевски.

Угледни академик Милан Ђурчинов је у поздравном обраћању исказао значај не само отпочињања оваквог научног окупљања већ и ангажовања на његовом трајању и опстанку. Тако ће се будућим генерацијама обезбедити сећање ове иницијалне каписле у новим односима двеју блиских народа.

- Наша савременост није само оно што ми мислимо о њој. И што пишемо. Наша савременсот је и оно што други мисле. „Човек не може у потпуности да сагледа своју спољашност, макар што качи огледала и фотографије. Њу могу сагледати само други људи, захваљујући томе што су други људи“, писао је дубоко поштовани Михаил Бахтин, подсетио је академик Ђурчинов. 

У обраћању на скупу конзул Србије Драгица Јањић је посебну захвалност одала почасном конзулу  Мицевском што са научне стране овај Скуп омогућва осветљавање односа две земље.

- Овакви научни скупови су врло значајни, јер су у функцији даљег развијања и јачања односа између наших земаља.

Велики број научних радника и радова на овом скупу сведоче о богатству и везама како у прошлости тако и данас.

То потврђује да су Македонсија и Србија веома блиске суседне пријатељске земље. Везује нас заједнички живот у некада заједничкој држави. Блиски смо по језику, култури, обичајима. Последње године веома су успешне по билатералној сарадњи двеју држава. На свим пољима бележи се напредак. Томе су допринеле и бројне посете високих државника у оба правца.  Очигледни су обострани интереси да односи и добросуседска сарадња буду на највишем нивоу. То није само последица веома добрих и традиционално пријатељских односа измеѓу народа наших земаља, веќ одржава суштински интередс и компатабилност стратешких опредељења Македоније и Србије ка чланству у ЕУ и потребу да се наше земље на том путу подржавају и помажу, рекла је Драгица Јањић.

Она је, између осталог истакла и да су „културни односи и уметничко стваралаштво успоставили својеврсне мостове пријатељства“, као нераскидиву везу између два народа, две државе, везу између генерација и времена. Ти културни мостови успоставили су и једну трајну везу, која живи у свести наших народа, јер су, како је рекла, „наши народи сродне душе, које се добро разумеју и препознају“.

У радном делу скупа, Милан Ђурчинов,(О једној незаборавној личности, њеном доприносу у јачању македонско-српских култуурних веза крајем 20. века),истакао је да сваки људски гест, наш поступак, има свој контекст. Тако и ово излагање о једној изузетној личности које више нема међу живима, у времену када нас прагматизам притиска, реч је о човеку који је важан за наше поднебље, када нас са свих страна притискају разни голи интереси, на жалост и у сфери културе, када је човекољубље на издисају. Такве личности уместо да представљају узор, оне су права реткост. И даље је јак талас етноцентризма, јалова мегаломанија, шири се нетолератност. У мени се јавила потреба да на овом Скупу говорим о личности и књизи која се супротставља негацији и отуђености. Реч је о београдском ђаку Светозару Бркићу. Целих 12 година је посветио од свог  интелентуалног труда на нашу средину, оставивши дубок траг као творац. Оставивши нам и књигу Македонски теми и други есеји.

Сликар, Лазар Димитријевић је рекао да би се поставила било каква паралела ликовног стваралаштва између Македоније и Србије морали би да се осврнемо на почетне изворе. Познато је да је византијска уметност иконе рођена на тлу Македоније и Србије пре појаве италијанске  Ренесансе, иако у блиском периоду настају. Ранохришћаснка ренесанса на тлу Балкана рођена је пре Ђота и Ла Франческа. Овдашње фреске су сликане у једном специфичном асктеском духу трансцедетално окренуте небу не сликајући овоземаљску лепоту, што је случај у делима италијанске уметности, већ духовну метафизичку узнесеност ка небу.

Станислав Станковић, са Института за српски језик САНУ, говорио је о Удружењима Македонаца у Србији и њиховим залагањима за неговање свог етничког и језичког културног идентитета.

Сунчица Денић је указала да је за српску књижевност са Косова и Метохије веома значајан културни амбијент у Скопљу између два светска рата. Велики број писаца са КиМ је заступљен у Зборницима. Почетак је везан за лист Вардар и Глас народа, појавили су се пре 1918. али се помињу и пре Милан Чемерикић, и Глиша Елезовић. У тим листовима радове су објављивали Никодим Савић, Веља Поповић и Григорије Божовић чија је тема била тежак живот српског народа под турском влашћу. Штампа у Скопљу као великом културном центру има значајну другу фазу развоја, нарочито после 1918. године у часописима Српска школа, Јужни преглед, Српски југ, Скопски гласник, Јужна Србија и други. Велики број писаца са КиМ сарађује са овим листовима. Истиче се Јанићије Поповић, Петар Максимовић ...

Излагања

Сви радови изнети на петом Међународном скупу у Битољу, као и на свим досадашњим сусретима, биће објављени у Зборнику.

На тему „Конзулски Битољ и историјске, савремене и будуће културне и уметничке везе између Републике Македоније и Републике Србије“, поднети су следећи радови: Академски сликар и писац, Лазар Димитриевић, Осврт на синтезу истоветног културноуметничког извора; проф. др Златко Жоглев, ректор државног Универзитета  «Св. Климет Охридски» у Битољу, Професионално удруживање Битољских просветних радника између два светска рата; проф.др Тодор Чепреганов, Балкан између Балканских ратова и Европе без граница - реалност или  утопија; Виктор Шекеровски, писац Македонија у стваралаштву савремених српских писаца; Аница Гориевска, саветник –кустос, Запис уметника у мозаику (група Аметист из Београда у Битољу); проф. др Светлана Давкова Ђоргиева,  Балкански лексички слој у једној лексичко-семантичној  области, (Македонско-српске паралеле), доц. др Мишо Нетков, Ишчупани али неодвејани (Македонска дијаспора у Србији); доцент др Предраг Јашовић, Рад Славољуба Обрадовића у области македонистике; проф.др Елена Јовановска-Грујовска, Експресивна лексика у преводима српске поезије на македонски језик; Промоција, Добре Тодоровски, писац, Етно-културна посебност кроз један обичан догађај; проф. др Снежана Веновска Антевска, Поезија Десанке Максимовић на македонском језику (20 година од смрти песникиње); Димитар Димитровски-Такец, публициста, Битољски конзулски рефлекси некад и сада; проф. др Владимир Цветковски, Лазар Димитриевић , сликар, композитор и книжевник-истакнути стваралац  у српској културној средини; доц. др Христо Петрески, Иво Андрић о Битољу, Охриду и Радики (посвећеност, обухват, документарност и сведочанство); проф.др Тамара Груић, Песма и две Марије у компаративном кључу; проф. др Катерина Мирчевска, Споменици прошлости-порука будућим генерацијама: страна војна гробља у Битољу и околини; проф. др Љубица Јанчева, Проучавања Војислав Илића македонских говора; проф. др Васил Дрвошанов, Српски језички утицај на македонско рукописно наслеђе; проф. др Мери Цубалевска,  Удружења Македонаца у Републици Србији и њихова настојања за неговање свог етничког, језичког и културног идентитета; мр Станислав Станковић, Македонско-српске фразеолошке паралеле; проф. др Снежана Велковска, Српски писци са Косова и Метохије у Скопљу после 1918. године; проф. др Сунчица Денић, Улога ароманског елемента из Македоније у развоју грађанског друштва у Србији; проф. др Кочо Сидовски, Средњевековне македонско-српске везе; проф. др Вера Стојчевска-Антић, Ученици Јевреји у Битољској гимназији, бројност, успех, активности; проф. др  Ђорђи Димовски-Цолев, проф. др Лидија Ђурковска, проф. др Александар Манојловски, Улога радничко-уметничког друштва Абрашевић у Битољу у периоду између два светска рата; проф.др Катерина Петровска-Кузманова, Маске и маскирање некада и данас; мр Христина Андоновска, Мултикултурализам у Македонији и у Србији на путу према Европи; Димитар Димитровски-Такец, публициста, Моја генерација и професори у Битољској гимназији  1933-1941г.; проф. др Вера Гошева, Архитекта  Душан Мирославлевић из Битоља; проф. Максим Стојановски, Македонско-српске везе успостављене уз помоћ Стојана Везенкова  70-тих година 19. века; проф. др Лиљана Макаријоска, О македонској и српској обредној терминологији; мр Ленче Насев, Битољ и музичке везе између Макединије и Србије; др Еленка Стоевска-Денчова Македонско-српске паралеле у рођачкој  терминологији; проф. др Вера Стојчевска-Антић “Битољске вековне поруке”;Промотор: проф.др Александар Стерјовски. др Лидија Тантуровска, Битољ у предањима Цепенкова, проф. др Силвана Сидоровска-Чуповска, Просветне пропаганде и школе у Битољу, (статистички подаци од краја 19. века до 1903 године); мр. Сашо Кузев, Сличности и разлике у македонскосрпском музичком фоклору; доц. др Ирена П. Арсић, Македонске научно-публицистичке године књижевног историчара Петра Колендића (1923-1941); проф. др Александар Стерјовски, Вертеп у Битољу; проф. др Гоце Цветановски, О неким именовањима птица у македодонском и српском језику и њихова симболика у народној традицији;проф. др Олгица Додевска-Михајловска, Српскохрватски јези-посредник при лексичком присуству у македонском језику (1945-1955); проф. Љубомир Груевски, писац Моја Београдска књижевна дружења; проф. др Александар Прокопиев, Из сопственог искуства: превод српских аутора на македонски и сопствени дела на српски; Танас Вражиновски, научни саветник О неким атмосферским појавама у македонској и српској народној традицији; др Лидија Ђурковска, Битољ на страницама Општинских новина, службени лист општине Битољ из 1913. године; др Александар Манојловски, мр Никола Главинче, Адвокатске везе Битољ-Београд-Битољ; проф. др Родна Величковска, Жена као стожер обредној певачкој традицији у Македонији и Србији; проф. др Петар Солаковски, Административна и територијална  подела Битоља и околине под српском влашћу (1912-1914); др Македонка Митрова. Економски утицај Краљевине Србије у Османлијској Македонији (1903-1913); проф. Мирјана Славевска, Српск писци у уџбеницима за основну школу; проф. Димитар Пандев,  Из историје српског образовања у Македонији; Арети Сидовска, Бранислав Нушић друштвени, политички и културни стваралац; проф. др Владимир Цветковски, протојереј Марко Димитријевић виђен духовни делатник и проповедник Христовог учења; проф. др Симо  Младеновски, Деловање македонске националне комисије  политичких  затвореника у затвору у  Сремској Митровици; мр Никола Талевски, Братимљење као значајан институциоанални облик ун сарадњи  Битоља са општином Стари Град из Београда и Пожаревац; доц. др Катерина Младеновска-Ристовска, Стваралачки профил Анице Савић-Ребац; Лидија Стојановић, научни саветник Српско-македонске фолклористичне релације; Блага Панева, саветник Писана реч изазива, прочитани текст повезује људе и просторе;