Значка која се од 2012. године носи недељу дана пре, као и на дан самог празника (11.новембар), представља комбинацију цвета Наталијине рамонде и чувене албанске споменице. Са једне стране, цвет који представља васкрс српске државе која се после Првог светског рата уздигла и наставила своје постојање, а зелено-црна лента - албанска споменица - представља највеће страдање и велику потоњу победу српског народа у овом рату, а то је повлачење преко Албаније, опоравак на Крфу и тријумф на Солунском фронту.

Симболика Наталијине рамонде је вишеструка, како због станишта, тако и због имена. Углавном расте на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште славне битке у Првом светском рату. Позната је и као цвет феникс, чак и када се осуши, ако се залије, може оживети баш као што је и Србија васкрсла у Првом светском рату. Наталијина рамонда названа је по краљици Наталији Обреновић.

Наталијину рамонду (Ramonda nathaliае) је у околини Ниша 1884. године открио доктор Сава Петровић, а описао је Јосиф Панчић. Овај цвет је ендемска врста западног Балкана, расте у Србији, Македонији и Грчкој. Налази се на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је строго заштићена врста. Чува се и у Ботаничкој башти „Јевремовац” у Београду. Позадина амблема Наталијина рамонда је зелена и црна, што су боје Албанске споменице, медаље која се додељивала у спомен на повлачење српске војске преко Албаније.