Како се истиче, поређење података из 2015. и 2022. године показује да се индекс старења становништва у Србији стално повећава, што сведочи да је становништво у дубоком процесу старења.

Међу свим категоријама брачног статуса, жене су најзаступљеније у категорији удовица/удовац (79,5 одсто), а мушкарци у категорији неудата/неожењен (56,9 одсто). Најмање разлике у структури према полу су у категорији удата/ожењен (50,3 одсто према 49,7 одсто).

Међу становништвом које живи у ванбрачној заједници, најбројнија је категорија жена старости од 30 до 34 године, јавља Танјуг.

Посматрано према старости, жене су бројније у старосним категоријама до 44 године, док су мушкарци бројнији у свим осталим старосним категоријама.

У периоду 2011 – 2022. године, евидентан је сталан пад броја закључених бракова, док је број разведених бракова у порасту.

У 2020. забележен је значајнији пад и код закључених и код разведених бракова, као последица пандемије коронавируса.

Кад је реч о разликама у годинама између супружника, у периоду од 2016. до 2022. године, благо расте удео бракова у којима је мушкарац млађи, а смањује се удео оних у којима је младожења старији пет до девет година.

У периоду 2011 – 2022. године број живорођених беба женског пола је смањен за 3,9 одсто, док је број живорођених беба мушког пола мањи за 4,9 одсто.

Највеће учешће деце рођене у браку у 2011. и 2022. години имале су жене старости 25 – 34 године (64,8 одсто у 2011, а 64,2 одсто у 2022. години).

Највеће учешће деце рођене ван брака у 2011. години имале су жене старости 25 – 34 (43,3 одсто) и старости 15 – 24 године (43,1 одсто), док је тај однос у 2022. години био 49,6 одсто и 29,8 одсто.

У периоду 2012 – 2022. године, за једну годину је порасла просечна старост и мајки (са 28 година на 29) и очева (са 31 на 32).

Међу мигрантским становништвом, жене су просторно покретљивије од мушкараца у већини старосних група, а нарочито у доби од 15. до 34. године.

ПОЛИТИКА