05. мај 2010.

Заступљеност медија на језицима мањих етничких заједница у Македонији је незадовољавајућа и неадекватна. То су једногласно закључили учесници панел дискусије „Медији заједница – трендови и изазови“ коју  је  поводом Светског дана слободе медија организовала Агенција  за остваривање права заједница у Македонији  у сарадњи са канцеларијом Савета Европе у Скопљу.

-Овај догађај се поклапа са 60-том годишњицом доношења Шуманове декларације  којом се промовише европска интеграција ,  а независни  медији су гаранција демократких процеса и важан стуб европских интеграција- нагласио је у поздравном обраћању Специјални представник  ЕУ у Скопљу евроамбасадор Ерван Фуере. Он је  додао да и покрај тешких економских и политичких услова , многи новинари професионално обавњају свој посао, али је значајан број  медија подложан   политичком утицају и притисцима.  У том смислу његова је препорука неопходан  консензус  политичких лидера за слободу медија, јер је чињеница да је  Македонија јако исполитизовано друштво.

Поздрављајући ову активност Агенције, присутнима су се обратили и Гордица Карамфиловска из кабинета председника  Републике Македоније, Неждет Мустафа, министар без ресора  у  Влади РМ  и директор Агенције Весна Бабић Петровска. Она је истакла да је РМ  формирањем  ове Агенције направила велики искорак  у остваривању  права мањих етничких заедница  . Циљ Агенције је управо подршка постојећих и оснивање нових медија и оних заједница које нису у преамбули Устава Македоније.

Значај улоге Савета радио дифузије у обезбеђењу приступа медијима, слободе у плуралним и законским оквирима, образложио је  подпредседник ове институције  Фарук Омерагић, док је о  активностима осам  мањих заједница  изван Устава , говорио  Мирко Орландић  из Мреже муллтикултурног друштва, очекујући израженију подршку Агенције у њихвом деловању.

Била је ово прва прилика да новинари директно укључени у остваривање програма редакција мањинских заједница јавног информативног сервиса МРТВ , изнесу најконкретније проблеме са којима се суочавају у свакодневном раду. Координатор програма мањинских редакција  Еран Хасип је изнео опште оцене досадапњег домета програма који се емитује  на другом мултиетничком каналу Македонске телевизије.  Будудћност штампе мањих заједница у Македонији анализирао је главни уредник недељника Јени Балкан Муртеза Сулоџа, а  уредник  радио програма на српском језику  Горан Русић  је иницирао коришћење скупштинског канала и за термине   програма мањинских редакција. Такву могућност  међутим, Омерагић је одлучно  одбацио као неоствариву будући да је скупштински канал искључиво намењен праћењу рада парламента и да сви други садржаји изван тога подлежу  санкцијама.

Вредности досадашњих резултата, уз тешкоће и хроничне проблеме у раду, како у кадровском тако и у техничко-технолошком смислу, изнели су уредници програма на турском , српском и влашком  језику- Седат Азизоглу ,  Биљана Тодоровић Георгиевска,  Јана Михаилова.

Хронични проблеми Видика

Програм на српском језику Видик  емитује се на другом мултиетничком каналу МТВ, три пута седмично - понедељком, средом и петком у трајању од по 30 минута, и, једном месечно – сваке четврте недеље по један час. У поређењу са прошлим годинама, обим програма је неколико пута увећан. Но, са друге стране, редкација Видика је кадровски значајно смањена и практично доведена на руб опстанка, што је, истакла је Тодоровић Георгиевска, својеврстан апсурд.

Она је указала да је мултиетнички канал требало да донесе проширење програма, али од тада почињу и највећи проблеми. Редакција је кадровски преполовљена. Од  кадровског потенцијала из 2003. формирана је радио емисија на српском језику, у оквиру Македонског радија. Део новинара је напустио редакцију јер им годинама није био регулисан статус. Сада програм  на српском језику    (са око 400 минута емитованог   програма месечно), припремају само три новинара.

-  Упркос свим осипањима, од 1996. није ангажован ни један нови члан редакције, а у стални радни однос примљена су само два новинара. У 21. веку радимо без телефона, компјутера, без дописника, без могућности путовања, изван Скопља... Услови су такви да често угржавају не само професионални већ и људски кредибилитет и достоинство, оценила је Тодоровић Георгиевска.

Истакнуто је да велики хендикеп представља и програмска шема емитовања Видика на другом каналу МТВ. Реакције гледалаца потврђују да у садашњим терминима,  14.30 и 15.00 часова, у јеку радног дана, објективно нема могућности за адекватно праћење емисија - изузев пензионера и понеке домаћице. Редакција је у више наврата реаговала на чињеницу да се у бољим терминима на истом каналу, емитују дечје емисије и цртани филмови на албанском језику,  док је за информативне емисије на српском, ромском, влашком и бошњачком јазику  резервисан неадекватан термин.

- Велика жеља  новинара Редакције на српском јазику и Срба  у Македонији уопште свакако је усмерена на проширење програма секојдневним информисањем. Наш предлог је  да се омогуће термини за емитовање секојдневних макар и кратких  вести у неком од ударних термина. Такав захтев заснивамо на чињеници да, на пример, Турци којих је према попису око 80 000, сада емитују два и по часа програма сваког дана, док  Срби  со нешто мање од 40 000, уопште немају свакодневни програм. У Македонији не постоје приватне телевизије на српском јазику. Видик је једина ТВ емисија у македонском медијумском простору која већ 16 година, упркос свим хроничним проблемима од старта, опстаје  и  свакодневно доприноси мултиетничком    карактеру Републике Македоније. Чињеница је међутим, да у садашњим условима у којима раде новинари Редакције на српском јазику нису задовољени основни стандарди  професионалног новинарског ангажмана, а још мање европске норме којима се стреми, закључила је Биљана Тодоровић Георгиевска.