Културно информативном центру Спона 5. децембра 2022., (арх. бр. 08-350/6) достављен је акт Комисије за спречавање и заштиту од дискриминације Републике Северне Македоније (РСМ), у вези поднеска извесног Удружења грађана за промоцију, издавање, иницијативе и међународну сарадњу ДЕЛО из Скопља, преко њиховог правног заступника адвоката Бурима Сарачија такође из Скопља поменутој Комисији још 11. јула ове године.

У поменутој „тужби“, СПОНА је означена као наводни подстрекач мржње и нетрпељивости према грађанима Северне Македоније, који се осећају етничким Бугарима, јер је 29. маја ове године на свом порталу www.srbi.org.mk и ФБ страници @KICSpona пренела текст под насловом „Свети Сурдулички мученици“, а који је ауторски написан од редакције портала српског Манастира Брњак, што је и наведено на крају објаве. Сам текст је објављен поводом датума у календару СПЦ, и обележавања номомученика Сурдуличких, у знак сећања на све невине српске жртве страдале од бугарских окупатора, током трајања окупације дела Краљевине Србије током Првог Светског рата (1915 - 1918).

[caption id="attachment_21977" align="aligncenter" width="696"] Natpis iznad ulaza[/caption]

Сам текст обилује наводима експертских извора из тог периода, међу којима и чувеног криминолога др Рудолфа Арчибалда Рајса, Међусавезничке комисије која је током 1919. обилазила терен околине Врања, Сурдулице, Прокупља, Куршумлије, Бојника, где су извршени најгрозоморни злочини током целе окупације, а посебно у време гушења народног српског Топличко – јабланичког устанка у пролеће 1917. године.

Међутим сав тај доказани и од свих релевантних домаћих и страних експерата доказани и признати злочини и геноцид над Србима током окупације 1915-1918, који је постао и део међународних уговора након рата (Париски мировни уговор, а посебно споразум из Неија између сила победница са пораженом Бугарском, међу којима и Краљевство СХС, наследница Краљевине Србије), нису били довољно „објективни“, већ су представљали „увреду“ за део данашњих Бугара из Северне Македоније, без навођења шта је конкретно увредљиво, или пак, неистинито. Кад истина и фактографија из прошлости вређају у садашњости, авети ревизионизма и негирања већ одавно куцају на врата.

У одговору од 22. јула 2022. год. (арх. бр. Споне 442/22), из центра СПОНА је наведен читав списак научних радова, од којих посебно истичемо и најновији, аутора Милована Пизарија (Pisarri, Milovan. (2013). Bulgarian crimes against civilians in occupied Serbia during the First World War. Balcanica. 2013. 357-390. 10.2298/BALC1344357P. https://www.researchgate.net/publication/273224252_Bulgarian_crimes_against_civilians_in_occupied_Serbia_during_the_First_World_War) као и фототипско издање „Извештаја Међисавезничке комисије за утврђивање повреда Хашке конвенције и Међународног права, учињених од стране Бугара у окупираној Србији 1915 – 1918“, Београд 1919.

Поред тога у посебном фотоприлогу достављене су фотографије са послератних рекогнисцирања и откопавања мсовних гробница у Сурдулици (Дубока долина, Занкова ливада), Штипу, Врању, али и злочина у Удову на Вардару, на Велики петак 1915. (пре званичног уласка Бугарске у рат против Србије), убиствима пелагонијских Срба у селу Долгаец у јесен 1915, покољу поречких Срба у селу Манастирец на Бадње вече 1916, зверских убистава скопљанског митрополита Вићентија (Крџића), игумана манастира Св. Прохора Пчињског, Владимира и многе друге евидентиране и доказане злочине са јасном намером духовне, етничке и физичке елиминације српског народа на окупираним територијама под бугарском контролом.

У самом одговору, као и самом поменутом тексту, јасно је назначено да се ради о догађајима пре више од једног века (хронолошко – историјски контекст), те да се ни у ком случају не може везати са било каквим инсинуацијама са савременим Бугарима или државом Бугарском. Али очигледно да поменуте „кадије“ нису ни читале текст у целости, већ су само искористиле повод у покушају „дисциплиновања“ и покажу да се о злочинима над Србима не сме јавно износити ни слово. „Слово“ ће ипак бити писано и даље, упркос свему...

Због објективности и транспарентности у нашем раду и поступцима, преносимо у целости, преведен на српски језик, одговор Спони од стране Комисије за спречавање и заштиту од дискриминације у вези поменуте тужбе за наводно извршену дискриминацију осећања локалних Бугара (о увреди нас Срба овим чином неки други пут):

Република Северна Македонија

КОМИСИЈА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ И ЗАШТИТУ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Архивски број 08-350/6

05.12.2022. годинe

Поступајући по представци бр. 08-350/1 од 24. 06. 2022. године, поднетој од стране „Удружења грађана за промоцију, издавање, иницијативе и међународну сарадњу ДЕЛО Скопље“, преко опуномоћеног адвоката Бурима Сарачија из Скопља против Српског културно – информативног центра СПОНА из Скопља за створену дискриминацију на основу етничке припадности у области јавног информисања и медија, Комисија за спречавање и заштиту од дискриминације (у даљем тексту: Комисија) на основу члана 27. став 1. Закона за спречавање и заштиту од дискриминације („Службен весник на Република Северна Македонија“ бр. 258/2020), 14. 11. 2022. године доноси следеће:

М  И  Ш  Љ  Е  Њ  Е

НЕ УТВРЂУЈЕ СЕ ДИСКРИМИНАЦИЈА на основу етничке припадности у области јавног информисања и медија од стране  Српског културно – информативног центра СПОНА из Скопља против припадника бугарске етничке заједнице.

О  Б  Р  А  З  Л  О  Ж  Е  Њ  Е

Комисији за спречавање и заштиту од дискриминације дана 24. 06. 2022. године достављена је Представка бр. 08-350/1 од стране Удружена грађана за промоцију, издавање, иницијативе и међународну сарадњу ДЕЛО Скопље преко опуномоћеног адвоката Бурима Сарачија из Скопља са адресом на бул. Климент Охридски бр. 20А/1-1, Скопље. У представци подносилац имплицитно тврди да је створена дискриминација на основу етничке припадности у другој области, односно на социјалној мрежи „FACEBOOK“према припадницима бугарске етничке заједнице од стране Српског културно - информативног центра СПОНА са адресом седишта на бул. Св. Ћирила и Методија бр. 30, Скопље.

Наиме, у представци је наведено да је Српски културно – информативни центар СПОНА на социјалној мрежи „FACEBOOK“ са своје странице преко рачунарског система дана 29. 05. 2022. године у 22:46 часова поделио мишљење „Нема села које не памте бугарске злочине, и нема села које није дало неколико десетина живота; насилна бугаризација, увођење бугарског језика, промена презимена, паралелна Црква, тзв. Егзархија. Пошто ова настојања бугарских власти нису дала жељеног резултата, Бугари су у Првом светском рату искористили прилику и под покровитељством Аусторугарске и Немачке, на окупираном подручју Србије покушали да доврше започето, и да физички ликвидирају носиоце српске националне свести, пре свега свештенство, учитеље, официре, трговце, угледне домаћине.“ Приложена фотографија и интернет линк

https://www.facebook.com/KICSPONA/photos/a.1402415523417509/3309556089370100/. Објавамишљења је имала 55 свиђања и 4 дељења.

Сагласно са чланом 27 став 7 Закона за спречавање и заштиту од дискриминације, Српски културно - информативни центар СПОНА против кога је поднесена представка, 22. 07. 2022. године у допису 08-350/3 до Комисије писмено се изјаснио за наводе у представци. У изјашњавању је наведено да са таквом објављеним мишљењем, односно текстом – статусом на сопственој страници на друштвеној мрежи  „FACEBOOK“, нити једном реченицом није направљена дискриминација на основу етничке припадности. То је зато, јер су према њима, изнете објективне чињенице о којима су издати научни радови и текстови. Изнети подаци се односе на околности под којима је током Првог светског рата био изложен народ на овим просторима.

Даље, у изјашњавању Српски културно – информативни центар СПОНА истиче да нису испуњени елементи за дискриминацију у односу на одредбе које дефинишу дискриминацију, подстицање, позивање и инструисање на дискриминацију у више чланова Закона за спречавање и заштиту од дискриминације. У изјашњавању се наводи и да текст није ауторство Српског културно – информативног центра СПОНА , већ је пренети текст инфо портала Манастира Брњак, који садржи податке непобитно утврђене  и потврђене од стране високих међународних експертских комисија које су биле део Париске мировне конференције. У наставку, у истоме се наводи, односно описују значајни историјски догађаји у објављеном тексту на интернет порталу, позивајући се и повезујући исте са конкретним историјским изворима. На крају изјашњавања се наводи да Српски културно – информативни центар СПОНА годинама уназад спроводи хуманитарне акције на простору РСМ  и шире, преноси историјске чињенице, негује културу на овим просторима, као и међуљудске односе, осуђујући говор мржње и подстичући живот у међуетничком друштву.

У изјашњавању, у прилогу су достављене копије од: фото прилог по називом „Злочини извршени од бугарске армије и паравојних чета против српских цивила и војника пред и за време окупације дела Краљевине Србије (1915 - 1918)“; научни рад „Pissari, Milovan. (2013). Bulgarian crimes against civilians in occupied Serbia during the First World War. Balcanica. 2013. 357 – 390“; Извештај међусавезничке комисије за утврђивање повреда Хашке конвенције и Међународног права учињених од стране Бугара у Окупираној Србији 1915-1918“, Београд 1919; „Списак убијених српских свештеника  само у нишкој епархији у време 1915 – 1918 од стране бугарских окупационих снага“; „Пропагандни и ревизионистички плакат читалишта „Зора“ из Ћустендила (Република Бугарска)“.

Имајући у виду горенаведено, Комисија утврђује следеће:

Дискриминација сагласно члану 6 Закона за спречавање и заштиту од дискриминације, представља свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства које се заснива на дискриминаторској основи, са извршењем или неизвршењем, које има за циљ или резултат спречавање, ограничавање, признавање уживање или остваривање права и слобода одређеном лицу или групи на једнаким основама са другима.

У вези члана 5 истог Закона, забрањује се свака дискриминација на основу расе, боје коже, порекла националне или етничке припадности, пола, рода, сексуалне оријентације, родног идентитета, припадности маргинализованим групама, језику, држављанству, социјалном пореклу, образовању, религији или верском уверењу, политичком убеђењу, другом убеђењу, сметњама, узрасту, породичном или брачном стању, имовинском статусу, здравственом стању, личном својству и друштвеном статусу или било којој другој основи.

Даље, сагласно члану 9 Закона Закона за спречавање и заштиту од дискриминације, позивање, подстицање и инструкција на дискриминацију је свака активност са којом посредно или непосредно се позива, охрабрује, даје упутства или подстиче да се изврши дискриминација на дискриминаторској основи.

Комисија анализирајући садржину текста у објави, утврђује да је објављени текст пренети извод из целокупно објављеног текста који је написан у историјском контексту, видно са приложеним интернет везама у објави. Текст као такав се односи и позива на историјске податке у вези са одређеним временским периодом, притом обухватајући групу лица, односно Бугаре као етничку групу у датом историјском оквиру. Исти, се не односи на групу лица као етничке заједнице у односу на данашње догађаје, нити у којој мери експлицитно или имплицитно наводи на одређено карактеризирање Бугара као етничке заједнице у савременом контексту. Следећи наведено, тако објављени текст не представља дискриминацију у смислу члана 6 горенаведеног Закона, из разлога јер нису испуњени битни предуслови за дискриминацију као противправно дејство. Односно текст не представља извршење којим се разликује, искључује или ограничавају припадници бугарске  етничке заједнице или се ограничавају или спречавају у остваривању одређених права и слобода на једнакој основи са другим лицима. Додатно, текст нити посредно, нити непосредно, не садржи никакве елементе, јасно истакнуте, који позивају, охрабрују, дају упутства или подстичу вршење дискриминације према Бугарима као етничкој заједници на одређеној дискриминаторској основи у смислу члана 5 Закона за спречавање и заштиту од дискриминације.

У односу на наведено, Комисија је анализирала текст и у односу према члану 10 Закона за спречавање и заштиту од дискриминације, у контексту тога да ли исти садржи елементе узнемиравања, односно форми узнемирујућег говора.

Наиме, сагласно члану 10 Закона, узнемиравање је свако нежељено поступање према лицима или групи на дискриминаторској основи што има за циљ или последицу, повреду достојанства или стварање претњи, непријатељске, понижавајуће  или застрашивајуће средине, приступа или праксе. Следећи наведено, Комисија утврђује да садржина текста не представља узнемирујући говор у вези члана 10 Закона, такође, из горенаведених разлога. Наиме, узимајући на увид објаву на друштвеном медијуму и увидом на целокупни текст на интернет порталу, утврђено је да је разлог поменуте објаве обележавање конкретног дана, повезаним са наведеним историјским догађајем. Такође, наведени историјски догађаји, видно у прилозима у изјашњавању Српског културно – информативног центра СПОНА, податке преузимају из одређених историјских докумената и историјских научних радова.

Из тога, Комисија, пре свега, у оквиру законских надлежности не може оцењивати истинитост података изнетих, односно утврђених у историјским документима и историјским научним радовима и издањима. Комисија може оцењивати објаву једино у смислу на то да ли је иста квалификована као узнемирујућа, сагласно члану 10 Закона за спречавање и заштиту од дискриминације. У вези са тим, објављени текст у оваквој форми, према Комисији, не представља узнемниравање, односно исти не алудира на нежељено поступање према групи лица на основу етничке припадности, односно нема за циљ или последицу стварање претећу, непријатељску, понижавајућу или застрашивачку средину, приступ или дејство  према припадницима бугарске етничке заједнице. Пошто и сам подносилац представке није навео конкретно на који начин су припадници бугарске етничке заједнице претрпели или трпе штетне последице од таквог дејства.

Додатно, објављени текст у датој форми, видно из наведеног, заснива се на, односно представља историјске чињенице. Одатле, сагласно са праксом Европског суда за људска права (случај „Lingens v. Austria“ 9815/82) разграничавање фактичке изјаве од изјаве у форми субјективног виђења, односно вредносног суда, треба да се врши са посебном пажњом. У конкретном случају, објављени текст може представљати текст у смислу вредносног суда који почива на одређеним подацима, па уколико се узме у обзир као такав, не би се могло очекивати исти бити подложан доказивању.

Ипак, класификација одређене изјаве или става, као доказ или вредносни суд је активност која потпада под надлежност процена домаћих судова (случај Peruzzi v Italy 39294/09).

У том смислу, Комисија наводи да изношење одређеног мишљења у оквирима њених законских надлежности, не представља препреку за лице које тражи заштиту од дискриминације, исто може остварити у судском поступку пред надлежним судовима, у чијим оквирима надлежности би се утврдила веродостојност одређених података који се износе у одређеном облику, сагласно према Закону о грађанској одговорности за увреду и клевету.

Сагласно горенаведеном, Комисија је одлучила као у диспозитиву овог мишљења.

Председник Комисије за  спречавање и заштиту од дискриминације,

Исмаил Мамбери

(печат и потпис)

Достављено до:

Адвокат Бурим Сарачи,

бул. Климент Охридски бр. 20А/1-1, Скопље;

Српски културно – информативни центар СПОНА

бул. Св. Ћирила и Методија бр. 30, Скопље;

-Архивe Комисије

Српски културно – информативни центар СПОНА Скопље