18. новембар 2010.

Напади и дискриминација засновани на верској припадности на Балкану и даље постоје, а због повезаности етничке и верске припадности, некада је тешко разлучити шта је мотив, наведено је у данас објављеном извештају Стејт департмента о верским слободама у свету.У извештају који Стејт департмент редовно подноси Конгресу од 1998, оцењено је да је слобода вероисповести у Србији загарантована  уставом, али  да постоји дискриминација одређених верских група.

Србија

У извештају, који обухвата период од 1. јула 2009. до 30. јуна ове године, оцењује се да у Србији нема државне религије али да доминантна Српска православна црква и друге традиционалне верске заједнице уживају донекле повлашћен третман. Поштовање верских слобода и даље је проблематично због произвољне примене и тумачење закона о верским заједницама, а полицијска истрага случајева вандализма и говора мржње често је спора и непотпуна, наводи се у извештају који преноси Глас Америке. Извештај указује с друге стране да је смањен број случајева злостављања или дискриминације на основу верске припадности, али да лидери мањинских верских заједница и даље пријављују вандализам, физичке нападе и негативне медијске извештаје о тим групама.

Косово и Метохија

У поглављу о Косову, које је у извештају посебно обрађено, наводи се да влада у целини поштује верска права а Устав и други закони доприносе општој слободи вероисповести. Иако су случајеви друштвене дискриминације и насиља, како изгледа, мотивисани етничким а не верским разлозима, а због тесне повезаности тих елемената на Косову, тешко је проценити који су инциденти били мотивисани верском, а који етничком нетрпељивошћу, констатује се у извештају Стејт департмента. У извештају се наглашава да је америчка влада интервенисала у специфичним случајевима како би се заштитили верски објекти Српске православне цркве на Косову.

Извештај бележи случајеве вандализма на српске цркве на Косову, као и нападе на свештенство и вернике. У истом делу извештаја говори се и о забринутости косовске исламске заједнице због радикалних исламских група, које из приватних домова воде људи који су дошли изван Косова.

Босна и Херцеговина
У извештају који Стејт департмент редовно подноси Конгресу од 1998, оцењено је да у Босни и Херцеговини, устав земље и устави ентитета омогућавају слободу вере и да одговарајући закони и политика доприносе слободној верској пракси, али је дискриминација верских мањина присутна у скоро свим деловима земље.

"Дискриминациија остаје озбиљан проблем, посебно према не-Србима у Републици Српској, не-Хрватима у западној Херцеговини и не-Бошњацима у централној Босни", оценио је Стејт департмент.

Извештај указује да неки појединци проповедају форму ислама која је нетолеранија према другим верским групама или према другачијим тумачењима те вере.

Црна Гора
У делу извештаја који се оодноси на Црну Гору, оцењује се да су односи између већих верских група генерално добри и толерантни, а да су изузетак "дугогодишње напетости" између Српске православне цркве (СПЦ) и канонски непризнате Црногорске православне цркве, "које остају сталан проблем са политичким конотацијама".

Указује се, такође, да су неки муслимански свештеници у Црној Гори, описани као "вехабије", проповедали нетолеранту варијанту ислама.

Македонија
За Македонију се истиче да је тамо канонски непризната Македонска православна црква једина регистрована православна црква.

У извештају се констатују примедбе других верских група на политички утиицај у току процеса регистрације и указује да суд није реаговао на захтев за регистрацију Охридске архиепископије, као епархије СПЦ.

Хрватска

У делу извештаја који се односи на Хрватску, забележени су спорадични случајеви вандализма и претњи, засновани на верској припадности, "посебно у областима које су биле захваћене ратом".

У извештају се скреће пажња и да је верска група под именом "Хрватско православно удружење" најавило да ће тражити да се региструје као верска заједница. Заједница истог имена постојала је у време усташког режима.
Надлежна владина комисија није подржала регистрацију јер, како је објаснила, не подржава регистровање било каквог удружења или организације који заступају идеологију усташког режима.

Невладине организације и верски лидери у Хрватској напомињу да су укупни верски и етнички односи стабилни, иако припадници јеврејске и српске православне заједнице верују да се стање погоршава, напомиње се у извештају Стејт департмента