Стејт Департмент и Канцеларија за међународне верске слободе у извештају о стању верских слобода у свету за 2020. годину у поглављу о Косову наводе проблеме с којима се суочава СПЦ, нарочито неиспуњавање судске одлуке у вези са земљиштем манастира Високи Дечани, као и друге заштићене зоне, преноси „Косово онлајн”.

„Закон не предвиђа начине да верске групе стекну правни статус. Влада је у септембру одобрила амандмане који би верским групама са таквим статусом омогућили да послују у своје име и остваре одређене пореске олакшице, али парламент није започео поступак због непостојања кворум”, наводи се у извештају.

Владе тзв. Косова и Србије потписале су 4. септембра 2020. године у Белој кући листу обавеза између осталих и да се штити и промовише слобода вероисповести, обнови међуверска комуникација, заштите места која су значајна за вернике, да се спроводе судске одлуке које се односе на Српску православну цркву (СПЦ).

„Косово онлајн” преноси да је СПЦ навела да недостатак конструктивне комуникације са неким општинским властима спречава Србе православце да слободно дођу до неких храмова и гробаља СПЦ.

Влада у Приштини није у потпуности спровела Закон о специјално заштићеним зонама (СЖ) и пропустила је да спречи изградњу пута у специјално заштићеној зони манастира Високи Дечани, али је након приговора међународне заједнице влада у Приштини у августу ипак обуставила радове.

Поред тога, локалне и централне власти у Приштини наставиле су да игноришу одлуку суда из 2016. године о власништву Српске православне цркве над неколико земљишних парцела поред манастира Високи Дечани.

У извештају стејт департмента се наводи и да су Заједница косовских Срба и Јеврејска заједница навеле да неке општине нису прописно одржавале гробља ових заједница, а полиција тзв. Косова је потврдила да је током године примила пријаве о 57 инцидената уперених на верске објекте или гробља.

Полиција тзв. Косова је већину инцидената класификовала као крађе, иако је било и оштећења и скрнављења гробаља или друге имовине, преноси Танјуг.

Косовска полиција тврди и да је већина инцидената била усмерена на локалитете муслиманске заједнице, иако је, како се наводи, „неколико укључивало и имовину СПЦ и Католичке цркве”, али према наводима СПЦ многи инциденти нису ни пријављени полицији, преноси „Косово онлајн”.

Северна Македонија: Неједнак третман мањих верских група

У годишњем извештају Стејт департмента о поштовању верских слобода у свету наводи се да Устав Северне Македоније забрањује верску дискриминацију и предвиђа слободуа религије и религиозног изражавања.

Устав предвиђа једнакост пред законом за сва лица независно од верског опредељења.

У делу извештаја за Сeверну Македонију, како је објављено, за 2020. годину нотирано је да Устав наводи пет религиозних група које су аутоматски ослобођене од пореза, док друге верске групе морају да се региструју да би добиле исте олакшице. То су: Македонск Православна Црква, Исламска заједница, Католичка Црква, Евангелистичко-методистичка црква и Јеврејска заедница.

Наводи се да су пријаве за регистрацију од Православне охридске архиепископије и Бектешке заједнице (Тетово) „остају отворене у очекивању одлуке скопског Основног суда II, по извештају Европске комисије у мају 2019., којим се позива влада да изврши усаглашавање са претходном пресудом Европског суда за људска права да влада треба да преиспита своја претходна одбијања апликација ових група“.

Бектешка заједница (Тетово), поново је пријавила узнемиравање својих чланова од владе и Исламске верске заједнице (ИВЗ) у Северној Македонији.

Саопштењем ИВЗ је указала да је Влада наставила да фаворизује Македонску православну цркву-Охридску архиепископију (МПЦ-ОА), а мање религиозне групе и даље пријављују неједнакав третман владе у поређењу са пет уставно именованих група, прецизира се у извештају Стејт департмента, у делу за Северну Македонију.

Септембра 2020. Председник Стево Пендаровски и премијер Зоран Заев упутили су писма Васељенском патријарху Вартоломеју Првом да јпризна Македонску православну цркву – потез који је Охридска архиепископија окарактерисала као мешање у верска питања.

Влада у Скопљу је 10. марта, усвојола Међународни документ за Сећање на жртве Холокауста.

Владајућа странка СДСМ, 7. Фебруара је као одговор на антисемитско расположење по социјалним медијима, осудила све „форме говора мржње, анти-семитизам и било који облик директне или индиректне дискриминације, индивидуалаца, или групација“.

У извештају се наводи ангажман представника америчке амбасаде заједно са владиним представницима, да се разговара о верским слободама и толеранцији, укључујући и о, како је прецизирано, „побољшаној међуверској сарадњи и владиног поштовања и једнаког третмана верских група, укључујући и Бектеше из Тетова, Јевреје и Јевангелистичке методисте“.