Страсна или Страдална седмица, седма у Великом часном посту, почиње данас и завршава се у недељу, на Васкрс. У сусрет највећем хришћанском празнику верници су се ове године припремали постом и молитвом од 18. марта. У току ових дана уздржавали су се од рђавих мисли и дела, највише тихујући и трудећи се да своје поступке поправе и другима опросте. О обичајима и веровањима који прате ову последњу седмицу пред прославу Ускрса, 5. маја, за наш лист је тумачио етнолог Саша Срећковић, музејски саветник у Етнографском музеју. Он подсећа да је према веровању, прва особа која је држала Ускршњи пост био Исус Христ, након чега су његови следбеници почели да посте у сусрет Васкрсу.

– Верници проводе последње дане пред Ускрс у молитви и покајању. Прва три дана се пости на води, Велики четвртак је разрешење на уљу, а Велики петак дан апсолутног поста. У суботу се пости на води, а у недељу, на Ускрс, верници прелазе на мрсну храну – каже Срећковић и додаје да се четвртак, уопштено у народу узима као срећан дан, за разлику од петка.

Када је реч о Великом четвртку, тог дана је „Ратарски пир” и у манастиру Троноша се пале „орачке свеће”.

– У Западној Босни од Великог четвртка па све до Спасовдана жене нису шиле нити прале рубље, „због града”. Верује се да се о Великом четвртку отварају Рајска врата и све што се тај дан удели сиротињи види се у рају! Не кувају се јела, већ само млада коприва, јер „неће гром у коприве” – објашњава етнолог.

Говорећи о Великом петку, он наводи да се овај празник у неким крајевима зове и „Распети” или „Распорити петак”. Не узимају се ексери и игле у руке да се не би позлеђивале Христове ране. Ко умре на Велики петак, његова душа ће сигурно отићи у рај – истиче музејски саветник и додаје да је за Ускрс такође значајно и јаје „чуваркућа”.

– Верује се да прво обојено јаје у току целе године штитити дом од свих зла, недаћа и негативне енергије. Требало би да се чува на посебном месту до следећег Ускрса. Некада се поштовао стари обичај и ритуал да се офарбана чуваркућа ноћ пред Васкрс остави да преноћи у води са босиљком, дреном и биљком здравац, а породица се на Васкршње јутро умивала том водом да би сви били здрави целе године, а поготово деца – напомиње Срећковић и истиче да постоји обичај да се стара чуваркућа на Велики петак замени новом. У појединим крајевима Србије постоји обичај да се стара „чуваркућа” закопа испод дрвета у дну баште или запали у дворишту како би се на тај начин истерало све зло и недаће.

Постоји и обичај да се чуваркућа однесе до оближње реке или поточића како би вода симболички однела са собом и све недаће. Шта год да од овога урадите, само је битно да стару чуваркућу не оставите у дому јер имамо ново јаје које ће нас чувати до следеће године – поручио је етнолог Саша Срећковић и верницима пожелео срећан Ускрс, који у веселој атмосфери окупи породицу и фамилију за трпезом пуним корпама шарених и бојених јаја, а највише се овом празнику и због тога радују деца.

ПОЛИТИКА