Промет робе и путника на административним прелазима Кончуљ и Депце, на територији општине Бујановац, одвија се за сада нормално. Ове прелазе користе и Албанци, а овуда Срби из Косовске Каменице, Витине, Новог Брда и Ранилуга, скоро свакодневно иду у Врање.

Полицајци на административном прелазу Кончуљ, који се налази на десетак километара од мултиетничког Бујановца, рутински обављају свој посао. Немају овлашћења да дају изјаве, али на питање новинара „Политике” да ли је све у реду, само прећутно климају главом.

На лицу места за сада се не примећује да би могло да дође до постављања банкомата, или отварања неке банкарске испоставе, након екстремне одлуке Куртијеве владе да се укине динар као средство плаћања у јужној српској покрајни.

Прелаз користе и Албанци из Бујановца и Прешева. То је најкраћи пут до Гњилана и Приштине, јер се овим путним правцем који је краћи од сто километара, за мање од сат и по вожње стиже на одредиште.

„Свакодневно возимо бубрежне болеснике из општина Косовског Поморавља на Нефролошко одељење Здравственог центра у Врању. Ради се о озбиљним случајевима. Ово је за њих најкраћи пут и могућност да добију дијализу и другу неопходну лекарску помоћ која им живот значи”, каже за „Политику” Д. И., возач Хитне помоћ из Косовског Поморавља.

Он наводи да не жели да новинарима говори своје име, јер је ситуација по све који раде у државним службама иако раде професионално свој посао, ако су Срби опасна.

У Врање преко административног прелаза Кончуљ, а постоји још један код села Депце, свакодневно долазе својим возилима Срби из Ранилуга и Косовске Каменице. У Врању се снабдевају лековима, али све чешће и неопходним животним намирницама, с обзиром на то да су радње на Косову „скромније снабдевене” у последња три месеца.

„Укидање динара је директан пуцањ у наше животе. Уколико до тога дође, мораћемо да потражимо нови дом. То значи да напустимо север Косова. Наш родни крај који је од давнина житница јужне покрајне. Овде нису остали богати људи, већ пензионери и деца, са тек мало својих родитеља. Јако смо уплашени за оно што нам се може десити у наредном периоду”, каже нам Ђорђе Ристић, пензионер из Ранилуга.

Срби из општина Косовског Поморавља наводе да се „осећа несташица лекова, поготову оних за актуелне респираторне инфекције”.

„Лекови из Приштине се не достављају нашим локалним домовима здравља у овом делу Косова и Метохије. А наших лекова нема, јер их полиција ’хапси’. Не знам како ћемо преживети, ако се прекине платни промет. Изгледа да ће наша друга кућа бити Врање, јер Куртијев терор неће престати. Очекујемо одлуке Београда, иако није проблем само у преживљавању, већ и у безбедности”, рекао нам је Драги Стојић из околине Гораждевца.

У Медицинском центру у Врању, регионалној здравственој установи, која брине о више од 220.000 пацијената из седам општина Пчињског округа, имају „довољно расположивих капацитета и за све пацијенте из општина Косовског Поморавља”. То је вишегодишњи континуитет, уз велико залагање врањских лекара. Редовну терапију у овом центру примају пацијенти који су на хемодијализи, као и они са најтежим онколошким обољењима.

Са југа Србије, из Врања, тренутно не постоји н једна редовна аутобуска линија „Јединства” према Косовском Поморављу. У Врање свраћа пролазни аутобус на релацији Београд–Брезовица, а тада готово сви путници искористе прилику да набаве лекове, здравствени материјал, али и купе сухомеснате производе, млеко и по које пиво. Тек толико да се неизвесност продужи, а живот скромно сачува.