Суд БиХ одбацио је у целости оптужницу против 13 припадника такозване Армије РБиХ, осумњичених за свирепо и окрутно убиство 56 српских цивила у Јошаници код Фоче 19. децембра 1992. године. Међу убијенима било је и троје деце – двогодишња Данка Тановић, десетогодишња Драгана Вишњић и њен три године млађи брат Дражен. У злочиначком походу на српску Јошаницу, према наводима из оптужнице, десет цивила је рањено, а све српске куће, имовина, пољопривредни и помоћни објекти су уништени и запаљени.

Из Тужилаштва БиХ најавили су да ће се жалити на одлуку Суда БиХ. То је потврдио и портпарол Тужилаштва Борис Грубешић, уз напомену да је „неприхватљиво образложење” из судске одлуке да су Јошаница и друга места која оптужница третира „били легитимни војни циљеви”.

Подсећамо да је Суд БиХ додатно уређење оптужнице затражио одмах након што је у Сарајеву, у организацији Фондације „Истина за Горажде”, одржан скуп подршке тринаесторици осумњичених. Тај скуп представљен је као скуп против „неправедног прогона часних бранилаца БиХ”, „најбољих синова једине им домовине” и као „борба за истину и правду”.

Уочи протеста у Сарајеву, подизање оптужнице за један од већих злочина над Србима јавно су критиковала и двојица чланова Председништва БиХ, Денис Бећировић и Жељко Комшић, који осумњичене доживљавају као „часне хероје”, а Србе из Јошанице као „агресоре”. Одлуку Тужилаштва БиХ да коначно „испише” оптужницу, Бећировић је назвао „увредом за све грађане БиХ” и нечим што је „супротно и људској и правничкој логици”, а Комшић „покушајем промене карактера рата у БиХ”.

Иако је јавности, породицама жртава превасходно, одавно јасно да у правосудним институцијама у Сарајеву нема правде за Србе, одлука Суда БиХ у случају „Јошаница” изазвала је шок и додатно разочарање. Здравом разуму непојмљиво је, кажу многи, да неко, а поготово струка, може званично да негира да је убиство деце злочин.

„Ово је црвена линија преко које нећемо прећи. Поново се показало да је Суд БиХ касапница за Србе, за истину о страдању српског народа. Ако овај злочин прође некажњено, онда се може рећи да је БиХ земља апсурда у којој Срби немају шта да траже”, рекао је за „Политику” Бранимир Којић, председник Скупштине породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

Он се нада да ће Тужилаштво уложити жалбу, а уколико је суд не прихвати онда све судије из реда српског народа, према његовом мишљењу, треба да напусте ту правосудну институцију, како не би биле саучесници у амнестирању злочинаца.

Ако суд, каже Којић, не почне да ради онако како би требало, Српска ће „морати да на миран начин тражи свој пут ка самосталности”, јер смо „ми у БиХ угрожени и то је сваким даном све очигледније”.

Политика