Босилеград, варошица на крајњем југоистоку Србије близу границе са Бугарском, поново је у центру пажње.
Након што су припадници полиције и тужилаштва пре месец дана у Босилеграду запленили 23 примерка књиге бившег конзула Бугарске у Нишу Едвина Сугарева под насловом „Елегија о Крајишту – судбина Бугара у Западним покрајинама”, како је објашњено, „као доказни материјал у поступку против председника Културно-информативног центра (КИЦ) Ивана Николова”, због сумње на кривично дело изазивања националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, пре три дана у овој варошици, наше службе ухапсиле су Љубена Григорова (1962), радника истог центра, због шпијунаже у корист Бугарске.
Према досадашњим сазнањима, Григоров за којег се у Босилеграду прича да је био „узоран грађанин и одличан организатор секције фолклора у КИЦ-у и бројних фестивала и сличних културних манифестација” дуго је праћен од безбедносних служби Србије због сумње да се као резервни официр Војске Србије бавио шпијунажом и да је око себе имао велику и распрострањену мрежу агената који су деловали на штету наше земље.
Према сазнањима, у тој мрежи било је и цивила, односно локалних функционера, али и не баш мали броја војних лица.
Не зна се још увек да ли су укључени у шпијунажу са Љубеном Григоровим то радили свесно или не.
Претпоставке су да је шпијунажа рађена за новац, јер је, према непотврђеним сазнањима, Григоров као бугарски шпијун располагао и значајним финансијским средствима намењених за агентуру.
Предмет интересовања Григорова и његових „сарадника”, а по налогу из Бугарске, била су збивања и стање у војсци и међу цивилима на подручју југоистока и у пограничном подручју. Били су задужени за прикупљање информација о бројном стању, положају и формацијском распореду војних кадрова, опреми и наоружању војних јединица у Четвртој бригади Војске Србије, чије је седиште у Врању. Спекулише се и да је постојала размена података између бугарских и албанских шпијуна, будући да је Четврта бригада ВС на територији крајњег српског југа, односно Врања и Бујановца.
Према незваничним сазнањима, српске безбедносне снаге успеле су да открију и идентификују не само Љубена Григорова већ и велики број других особа укључених у шпијунажу за Бугарску, и то не само из Босилеграда већ и из околине. Очекују и нова хапшења. Реалне су сумње и да бугарски шпијуни на територији југоистока Србије нису радили само у интересу Бугарске већ и за НАТО и његове обавештајне службе и шпијунске акције. Претпоставља се да је активност агената појачана након расписивања избора у Србији и да су показали неопрезност у прикупљању информација о ситуацији у нашој земљи, расположењу грађана и стању међу припадницима националних мањина.
ПОЛИТИКА