20. новембар 2011.

Србија ће 2050. године имати становника као после Другог светског рата - шест милиона, ако се настави тренд негативног природног прираштаја.

 

Према резултатима пописа, како наводи РТС, у Србији је број становника у последњих девет година смањен за скоро 400 хиљада , а стручњаци прогнозирају да ће нас бити још мање.

Демографи процењују да ће за 40 година Србија имати мање од шест милиона становника, колико је имала и по завршетку Другог светског рата. Највећи узрок томе је негативан природни прираштај.

Упозоравају и да се популационом политиком може само ублажити, али не и спречити пад броја становника. Држава има механизме, али нема новца да се тим проблемом тренутно озбиљније бави, тврде надлежни.

У срећна времена, како нам се сада чини период од пре 50 година, када је и становништво било млађе, рађало се око 150 хиљада деце годишње. Прошле године рођено је упола мање.

"Ако посматрамо период осамдесетих, када је у Крагујевцу био прави бејби бум, тада је било од 3.700, па до 4.000 порођаја годишње, а бабице су имале пуне руке посла", каже директор ГАК-а Крагујевац Саша Живановић.

Живановић истиче да је константан пад био све до 1999. када је просечан број порођаја био 2.000 до 2.100 беба на годишњем нивоу, и наводи да се од тада се тај број одржава.

Пола века уназад не рађа се довољно деце ни за просту репродукцију. Проблем је и што последње две деценије у Србији више људи умире него што се рађа. Само прошле године на тој разлици изгубили смо 35 хиљада становника.

Прогнозе су песимистичне, јер је пописом из 2002. први пут забележен већи удео старих у односу на младе - старији од 65 година бројнији су од млађих од 15 година.

На силазној путањи

"Та разлика се повећала у корист старих, а тек ће се повећати, јер ускоро очекујемо улазак генерација бејби бумера, рођених током прве половине педесетих, у контингент старих", каже Иван Маринковић из Центра за демографска истраживања.

"Кад би жене овог тренутка кренуле да рађају по четворо, петоро деце и даље бисмо у наредних неколико деценија наставили да губимо становништво", истиче Маринковић.

Маринковић наводи да ће, која год варијанта пројекције да се постави, Србија 2050. имати мање становника него што има тренутно.

Иако је пре три године држава усвојила Стратегију за подстицај рађања, она се због недовољног буџета не примењује у потпуности.

Тако породиље уместо 100 одсто зараде, колико је предвиђено стратегијом, примају 65. А да би се родитељски додатак за друго, треће и четврто дете исплаћивао једнократно, у државној каси недостаје између четири и осам милијарди динара.

"Уколико се економска криза заустави, држава ће сигурно наћи могућности да издвоји нека додатна средства за финансирање неких додатних права за пружање подршке породици да се одлучи на рођење више деце", каже Предраг Петровић из Министарства за рад и социјалну политику.

Са проблемом пада броја становника суочавају се и све земље у окружењу, чак и Албанија. И на целом старом континенту је што јужније то тужније, осим примера Француске, која се том проблему посвећује већ 200 година.