Посебна пажња биће посвећена феномену ритуалног кретања, улози литургијских и празничних опхода, као и визуелном деловању фасада и архитектонске пластике у процесу стварања сакралног амбијента. У том контексту, Охрид ће бити представљен као простор густог прожимања архитектуре, обреда и колективног памћења, у коме су цркве функционисале као духовне и визуелне тачке једне сложене мреже.
Предавање такође отвара питање односа између земаљског града и идеје Небеског Јерусалима у византијској и позновизантијској култури, указујући на то да је архитектура средњовековног Охрида учествовала у обликовању простора који је превазилазио своју практичну функцију и постајао носилац симболичких и духовних значења.
