Нигде краја набрајању области у којима је Свети Сава направио прву бразду у нашој историји. Поред свега што је урадио за српску државу, цркву, књижевност, уметност... оставио нам је, као неку врсту завета и то да би у свом времену требало бирати само оно што је најбоље и најхуманије.

Лик Светог Саве на фресци у Студеници настао током његовог живота

Ово, за "Новости", тврди дугогодишњи музејски саветник, а својевремено и директор Историјског музеја Србије, др Андреј Вујновић, аутор капиталне, енциклопедијске књиге "Апостол Срба, Портрети и иконе Светог Саве Српског".

- Тај принцип бирања најбољег, учинио је основом свога деловања, али и поставио у темељ свога народа - објашњава Вујновић. - Препознавао је оно најбоље у хришћанској вери, праве вредности које је из тог расадника пресађивао у Србију. У стремљењу ка најбољем, улагао је енормне напоре у којима је и сам сагорео, али то, и данас Србима може бити добар путоказ, на свим нивоима друштвене лествице.

На више од 500 страница овог темељног, луксузног и богато опремљеног издања, иза ког стоји Историјски музеј Србије (уз финансијску помоћ Министарства културе и информисања Србије и Владе Републике Српске - Секретаријата за вјере), аутор је, како у предговору примећује патријарх српски Иринеј, пред књигу поставио задатак да буде поуздани водич кроз изузетно обимну писану грађу о овом српском светитељу.

Честица моштију која се чува у Бугарској

Ово се дело надовезало на изложбу "Свети Сава Српски" ИМС, чији је аутор пре неколико година управо био Вујновић, подсећа Миљана Краљ у “Вечерњим новостима”, а објављено је у години обележавања осам векова аутокефалности СПЦ.

- Тих осам векова је велики период, нарочито на овим нашим турбулентним просторима, током ког се о Светом Сави сачувало доста документарног материјала - наставља саговорник. - Драгоцени извор су његова житија, без обзира на то што је реч о сакралном жанру, са интерпретацијама које тешко прелазе неке историјске филтере. Доста тога сачувано је и у документима насталим у профаним, световним канцеларијама. Директни подаци постоје у његовим списима, из чијег стила се може препознавати његов карактер и став, понекад можда и боље него из онога што су писали његови глорификатори.

Рука се чува у манастиру Милешева

Али, током осам векова слика о Светом Сави се често мењала, попримала некад чак и карикатуралне елементе и то од стране људи и институција од којих се то не би очекивало:

- Народ га је ценио као човека који је досегао небеске висине и дружење са божанствима, али то је Свети Сава који нема хришћанску, хуманистичку димензију, него поприма неке друге карактеристике - додаје аутор књиге која се темељи на фактографији, али представља и различите интерпретације Савиног лика и дела. - Циљ је био да се понуди што објективнија слика. Много је књига написано о Светом Сави, који је велика, сложена личност и без широког, темељног и реалног приступа се он не може на одговарајући начин приказати.

Аутор Андреј Вујновић

Не може се, наглашава наш саговорник, Свети Сава славити површно, већ се стално мора указивати на његове стварне велике доприносе, како кроз духовност и религију, тако и кроз унапређење свакодневног живота.

- Не мање од чуда из његових житија, којима је Господ прослављао Саву, и којима је Сава прослављао Господа, ништа мање од импресивних атрибута, који су Сави додавани у српској фолклорној књижевности, данас нам изазива дивљење, ширина поља у којима је Сава деловао за време земаљског живота - пише Вујновић у својој књизи. - Чудесни су и резултати, које је Сава постигао у овој области, и који се прилично тачно могу реконструисати, на основу онога што је од њих до данас сачувано. Задивљује нас и данас, његова чврста одлука, да се у младићкој доби, из комфора дворског живота, премести у сурова "борилишта", на којима се монашким подвигом уздиже до духовних станишта. Задивљује чврстина и бистрина његове хришћанске мисли и става, али уз то и његова отвореност и жудња за ширењем хоризоната и непрестана тежња према добру. Задивљују његови дипломатски ангажмани, и организационе способности у којима се препознаје способност реалног сагледавања околности и на основу таквог виђења прагматично поступање.

Кроз посебне сегменте ово дело приближава нам Светог Саву, као "првог правог писца своје земље", богослужитеља и богослова, филозофа, правника ктитора, уметничког програмера, путника.

Житијска икона Светог Саве

Али анализира и његов култ, улогу коју је имао као просветитељ, храмове које су му посвећени, његове представе у ликовној уметности, али и значај у историографији.

Дилеме око крунисања

Постоје делови његове биографије који нису потпуно расветљени, као што је питање, које је сада ескалирало, око крунисања његовог брата Стефана Првовенчаног, јер постоје спорења на који начин је то урађено и чак које године - каже писац овог дела. - Зато сам у књизи и навео више интерпретација тог догађаја. Они се разлику по томе да ли је круна само римска, или само српска, или и једна и друга, који је ред крунисања био, да ли је круна можда дошла из Никеје... Ништа није ту апсолутно. Књига зато пружа суму погледа на ту ситуацију са крунисањем, на основу којих свако може да се определи. И наши савремени, врхунски, академски научници имају, може се чак рећи, супротстављена мишљења о времену и месту крунисања.

Два портрета за живота

Од свих портрета насталих током Савиног живота, сачувана су само два на фрескама - у Милешеви и Студеници. Већ у Пећкој патријаршији, до краја његовог 13. столећа, се његов лик, на пет-шест портрета, у истом том сакралном комплексу, разликује. Ниједан није налик аутентичном, а ни између себе нису слични. У једном приказу у манастиру Сопоћани, у чувеној сцени када Сава са Хиландара допрема у Србију мошти Светог Симеона у Студеницу, види се цела породица. У лику једног монаха препознаје се Свети Сава, управо захваљујући сличностима са портретима из Милешеве и Студенице - прича Вујновић.

Спаљивање моштију – велика енигма

Прича о спаљивању моштију Светог Саве, велика је енигма, сматра Вујиновић:

- Део његове руке чува се у Милешеви, а један прст, који је вероватно са те руке, у Бугарској. Део култа је било и склањање, сакривање, монашко довијање пред окупаторском силом. Мошти Светог Саве су моћне, утицајне, а о њиховом спаљивању први јављају римокатолички извори. Ти извештаји се потом понављају кроз наша документа и летописе. Извесно је да су у Студеници сачуване мошти његове мајке Ане, Анстазије, као и брата, док је ствар са моштима његовог оца Симеона, мало компликованија - каже саговорник, додајући да је сада посао форензичара, да ДНК анализом, утврде колико су тачне недавне тврдње да су мошти сачуване.