28. јануар 2016.

Јануарски дани су доба кад се сећамо, причамо и пишемо о Светом Сави. Ваљало би о њему свакодневно мислити. Много је за Србе и Србију учинио, подсећа Драгомир Антонић у Вечерњим новостима.

Законоправило Светог Саве на српскословенском и српском језику урадио је Миодраг М. Петровић. Издавачи су: Епархија жичка, манастир Жича и Миодраг М. Петровић. Књига је одштампана у децембру 2004. године. Важније књиге од ове Срби немају, а написана је 1219. или 6719. године.

Законоправило почиње следећом реченицом: "Са Богом се почињу књиге ове, које се грчким језиком зову Номоканон, а нашим се језиком кажу Законоправило". У наставку пише да је ово "слово о седам светих и васељенских сабора о томе, где, када и против кога се сваки од њих сабра. Сваки хришћанин треба да зна да има седам светих и васељенских великих сабора."

Први васељенски сабор одржан је 325. године рачунајући од Вазнесења Христова, а од почетка света 5818. године. Сабор је одржан у Никеји.

Данас, кад се пишу многобројни нови закони, била би велика штета да се данашњи законодавци макар подсете шта у књизи Светог Саве пише и како је написано. Иза сваког правила наводи се и тумачење. Правници би данас рекли да се ради о члану и коментару. Јесте слично, али није исто. Важније што већина изречених судова се може данас прихватити у потпуности. На пример, Правило 130 на 406. страни гласи: "Онај ко оптужује за много шта, а ниједно не докаже - да се не послуша". Уз правило пише тумачење: "Оправдано се и тај не прихвата у оптуживању или у сведочењу, јер се показао као клеветник па је због тога нечастан, пошто говорећи против некога многе кривице предлаже, а ниједну не разобличава."

Никакви коментари нису потребни, сем опаске да се Законоправило не изучава у школама и факултетима, у Србији. Номоканон је укључен у наставу на Државном економском универзитету у Минску, Белорусија 2001. године.