Један од ретких који је, готово у наше време, свим својим бићем пошао за Сином Божјим, јесте омиљени Нектарије Егински. Рођен је у народу Јелина (Грка), који су од Јевреја из Свете земље најревносније пригрлили Исуса Христа и засејали његово јеванђеље с осталима у Васељени, одакле смо, кроз мисију Св. Ћирила и Методија, а потом Светог Саве и његових настављача, ми у православљу са светињама стасали.

Након што је наш народ после 1945. године духовно заспао, кад су Срби сами себе поробили, како је Његош рекао, „похулише вјеру прађедовску/ заробише себе у туђина”, свеци нас у садашње време враћају из беспућа у наручје Божије. Међу њима је и Свети Нектарије Егински. Нектарије, односно Анастасије Кефалас, рођен је и крштен у веома сиромашној породици. Као дечак у школи је оскудевао у свему, па је морао да ради да би зарадио за себе и породицу. Вапијући, у немаштини, написао је „Писмо Богу нашем Исусу Христу”. Верујући добротвор послао му је нешто новца, па је Анастасије узео нешто одела. Мислећи да га поткрада, газда га кажњава.

Анастасије одлази у Цариград, завршава школу, а касније у Атини завршава студије теологије. У храму Св. Николе у Каиру постаје архимандрит, а касније у Александрији и епископ. Ту је 14, 15 година био добри пастир, али је због разних злих језика по одласку с епископске катедре позиван на истрагу.

Некадашњи јерођакон Атинагора, потоњи патријарх цариградски, донео је одлуку да Нектарије буде званично прибројан сабору Светих 20. априла 1961. године.

За Светог Нектарија везују се многобројна чуда. Кажу да је, док је боловао, оздравио умирући човек који је у болници лежао крај њега. А после смрти његове, многобројни поклоници, тешко оболели, сведочили су како су оздравили. Многи су се, кажу, излечили од рака. Што је људима немогуће, Богу је могуће. Како је говорио Св. Николај Велимировић: „Верујте у невероватно.”

Народ из наше земље, Румуније, Северне Македоније, одлази лети у  Грчку да осунча тела, али и душе. На острву Евија, највећем у Грчкој после Крита, поклања се Св. Јовану Русу, а на Егини, која је (после грчког устанка 1821) од 1827. до 1829. била престоница Грчке, Св. Нектарију. А у Едипсосу, граду-бањи на Евији, и данас стоји велика зграда где се лечио краљ Петар Први Карађорђевић, у народу познат и као Чика Пера. Уз мало новца оронула кућа на Евији могла би да се уреди с галеријом Првог светског рата која би привукла посетиоце из Србије, али и Грке и друге.

Александар Средојевић, (Политика)

свештеник