24. јануар 2011.

Светосавље је неодвојиво и незамисливо без православља. Надахнуће и смисао постојања дугује православљу, односно правој вери у живога Бога. То значи да је Свети Сава, прво постао хришћанин и светитељ, па је после почео да своју културу и земљу у којој је живео христијанизује.

Он је узнапредовао у духовном животу, познао истинитога Бога, умро за овај смртан и грешан свет, и из  перспективе царства божијег касније, почео је полако и стрпљиво да свој народ учи правој вери, из које проистиче и прави богодоличан живот, притом не укидајући традицију и културу српског народа, већ дајући им праву намену, а то је да служе спасењу човека од греха, ђавола и смрти.

Права вера и отвореност за Христа Господа, су основни предуслов духовног и хришћанског живота. Биолошке карактеристике и културолошке форме нису пресудне у заједничарењу са Богом, већ имају посредничку функцију у заједничарењу човека и Бога.

Ми Срби, имамо благослов и радост да будемо на ширем социјолошком плану народ Божји, јер нам је ово хришћанско и православно предање оставио управо Свети Сава (о овоме говоре мноштво богомоља и манастира широм Србије), које и данас проповедају о правој вери у истинитога Бога.

Свети Сава се није задовољавао тиме што је свој народ привео Христу, већ то је чинио са свим народима са којима је долазио у додир. Јер као прави светитељ знао је и осећао одговорност да треба сваком створењу да сведочи и проповеда истинитога Бога, Оца, Сина и Светога Духа. О овоме говори његова смрт, он је био у веома добрим односима са Бугарима, тако да је у Трнову и преминуо.

Светитељство Светога Саве је укидало све поделе међу народима и уједињавало је народе у истинитоме бесмртноме Богу (који је изнад свих подела). Међутим, због ове истине Срби имају и велику одговорност пред Богом и осталим народима. Отуда и речи Блаженопочившег Патријарха српског господина Павла да треба да водимо рачуна како ћемо изићи након смрти пред самог Господа и своје претке, само као људи љубави никако као нељуди.

Светосавље сведочи да је сваком народу отворен пут и могућност да на свој начин слави истинитог Бога. Српски народ је у лику Светога Саве овај задатак испунио, међутим, остаје да на том путу опстоји без обзира на сва искушења која га вребају. Светосавље упућује и сведочи о правој вери једне свете, саборне и апостолске Цркве. Светосавље данас, је дато (остављено нам је од Светога Саве и наших предака), али и задато, јер тек поново треба да заживи у нашим животима и у нашим међуљудским односима. Зато је оно увек савремено и актуелно, потенцијално остварљиво и непролазно, јер своје основе налази у самом нествореном и бесмртном Богу, пред којим данас и до краја света предстојаће и молиће се за све људе, један од многих Срба који су постали свети(тељи), а то је Свети Сава.

Никола Станчић