18. јануар 2012.

Срби у Македонији и ове године свој велики празник, Савиндан дочекују, нажалост, подељени, политички и пословично забављени већ одомаћеним задацима „ко ће, с ким ће и где ће" и у чијој ће организацији бити уприличена прослава и академија посвећена утемељивачу, основоположнику и првом архиепископу Српске православне цркве, просветитељу, дипломати...Раску Немањићу – Светом Сави Српском.

Извесно је да ће поново две „централне" прославе располутити, по ко зна који пут „затечене" и недовољно упућене Србе, па ће они позвани и „надлежни", ако се тако одoзго процени моћи да стигну на обе „академије". Све по већ виђеном и толико пута доживљеном сценарију, према политичким и неким другим проценама и прилагођавањима датом политичком тренутку и интересу...

Имајући у виду чињеницу да ће обележавање Савиндана на пригодне начине бити уприличено у готово свим срединама где живе Срби у Македонији, та празнична лепеза свакако није лоша, и не мора да значи да се све мора везивати искључиво за „централне" светковине. Наравно, никако не умањујући њихов значај и поруке.

Не улазећи у позадину тих већ отужних политичких играрија, употреба и злоупотреба, где се, треба ли то истицати, народ наравно и не пита, јер, важно је то прославити без непланираних искакања и проблема...намећу се нека просто подразумевајућа питања.

Можемо ли и „сучим ћемо" пред нашег Светог Саву? Имају ли Срби „два прста образа" и зрно вере за тај дан? Колико ће од њих тог дана отићи, ако имају где, да литургијски обележе празник свога свеца? А, богослови и духовници би рекли, обележавање празника свеца без литургије је као свадба без младе... Колико ће од оних иза говорница и са бине и оних из првих редова тих „академија" тога дана, на Светога Саву, макар свећу запалити негде у неком храму...

Попут осталих заједница у Македонији и Срби имају свој национални празник - Дан Светога Саве. А, имају ли своју богомољу да се помоле и литургијски обележе тај и све друге православне празнике из свог календара? Е, то су за овдашње прилике, незгодна и неупутна питања. Лакше је то обележити пригодним програмом без задирања у „непријатне црквене теме". Цркве су отворене, за све - па и за Србе, рећи ће „упућени"...

У одуженом црквеном спорењу, трговању и расколничком инаћењу које траје мимо света више од шест деценија, све по кумунистичким матрицама и оквирима, а сада опет прилагођеним антикомунистичким и демократским иновацијама за исти циљ, Срби у Македонији остају заложници, објективно без праве слободе вероисповести. Уз све то, као „приде" и без храма код цркава које су на овим просторима остављали њихови преци владари (многи од њих и светитељи)...Нажалост, неке од тих богомоља су или узурпиране, или ван функције за канонско богосложење.

У таквим околностима неки дан су медији пренели хвалоспев из надлежне државне комисије за односе са верским заједницама и религиозним групама у Скопљу да је Македонија пример мултиконфесионалности, са обиљем верских објеката.

Према подацима те комисије Македонија може да се похвали изобиљем верских објеката свих религија. На сваких десет квадратних километара постоји бар по један верски објекат: 2466 цркава, џамија, манастира, синагога. Но, ту се нигде не види где би могао да се нађе какав кутак за литургијско чинодејство канонске цркве, где би то, ето и ти верујући Срби, уз остале правоврене, па независно колико их је, могли да пронађу своје парче права на слободу вероисповести, независно од деценијског ишчекивања решења црквеног спора на овим просторима?

Државна руководства Србије и Македоније, већ излизаним флоскулама о поштовању секуларности третирања тих питања „искључиво у надлежности цркве", поред персоналних и других „промена" кадрова у зависности од страначких боја „дресова" оних у власти, у недоглед замагљују суштину проблема чије се решење и не назире.

-Добро је да сваки човек зна да је Македонија преблагородна и премоћна са верским објектима. Заиста их имамо свакакве врсте, буквално - од 11. века све до нових грађевина 19. века, изјавила је председница поменуте комисије, Валентина Божиновска.

Но, и поред те преблагородности, на Савиндан, пре свитања, неки Срби из Македоније, најављују да ће искористити додатни „поклон" својих власти, о новом режиму на граници, па ће, без пасоша, са личном картом „скокнути до матице", на литургију у неком од храмова ту одмах иза међе.
У.П.