30. новембар 2017.

О култури се живо говори и дебатује. Увек са лебдећим осећајем о њеној несагледивој важности. У културу је утиснуто све оно што у животу човека и етноса оставља трајан и дубок белег. Укључују се у њу и у нашем времену нови изрази, делујући на токове друштвеног развоја и савременог човека. Може бити да је то сребрна жица која води до одговора на питање зашто је осмишљена лексикографска едиција "Мали лексикони српске културе" и зашто је њен први том посвећен етнологији и антропологији.

Ово је, на представљању књиге "Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова", истакао уредник новопокренуте едиције "Службеног гласника" и Етнографског института САНУ др Владимир Рогановић, те додао да ће томови нове едиције "истаћи неке од вредности које су савременику остављали традиција и наслеђе са намером да му помогну да ваљаније разуме културне процесе, да осветли путеве кроз лавиринте актуелних културолошких феномена", преносе В. новости.

Лексикон пружа сажет преглед знања из двеју научних области, фокусирајући се посебно на српску културу, дајући биографске податке о великанима српске етнологије, попут Јована Цвијића, као и историјат развоја тих наука код нас.

- Текстови имају озбиљну научну тежину, али су написани тако да буду јасни онима који нису антрополози - рекла је уредница тома проф. др Љиљана Гавриловић. - Требало је показати да се ми бавимо традицијом, али да нисмо дисциплина која се бави само опанцима, фолклором и обичајима, како се то перципира у најширој јавности. Она повлачи са собом идеју да смо нерелевантни за савремене процесе у друштву и за савремено стање, не само у нашој земљи него и на глобалном нивоу.

Историјат

Давне 1895. године у оквиру Цвијићевог "Географског семинара" на Великој школи почиње да се држи курс из етнографије. У оквиру Српске краљевске академије 1894. отпочиње издавање "Српског етнографског зборника", а 1898. оснива се Етнолошки одбор са првенственим циљем издавања ове публикације. Ове године Етнографски институт САНУ прославља 70 година рада.