Услед честих промена држава, идеологија и друштвених система мењали су се и празници, па многима данас није лако да „упамте” шта се којег дана обележава и зашто су поједини датуми узети за државне празнике

Питао недавно професор историје своје ученике, осмаке у једној београдској школи знају ли по чему је значајан тај дан. Био је 29. новембар, а професор, рођен и школован у „оној” Југославији понадао се да ће неко од његових ђака знати на шта је мислио... Наравно да знамо, одговорише ученици данас је „црни петак”, идемо после школе са родитељима у куповину...

Осим што осликава дух времена и генерацијске разлике, ова анегдота  показује и одређену конфузију која влада код грађана, када је реч о поштовању и обележавању празника. Јер неки стари одавно су изгубили на значају и остали су само у (идеализованим) успоменама старијих генерација. Опет, неки однедавно установљених нису се још довољно „примили”, па многи и не знају шта се одређеног дана обележава. Томе су, кажу стручњаци, највише допринели ратови, честа промена имена земље, промене идеологија и система, али и непридржавање закона ( многи, посебно у приватном сектору за државне празнике раде, као да је обичан радни дан и за то не добијају никакву накнаду) и друге нелогичности, тако да ће проћи много времена пре него што се у овој области оствари одређени континуитет.

Стога, није згорег данас, када у спомен на подизање Првог српског устанка и доношење Првог устава Кнежевине Србије обележавамо Дан државности подсетити се који се то празници и на који начин у нашој земљи обележавају. И наравно, сетити се које смо све датуме, у прошлости прослављали.

Према Закону о државним и верским празницима, државни празници који се у Србији обележавају нерадно су: Нова година (1. и 2. јануара), Сретење – Дан државности (15. и 16. фебруара), Празник рада (1. и 2. маја) и Дан примирја у Првом светском рату (11. новембра). Верски празници који се обележавају нерадно су први дан Божића – 7. јануара и Васкршњи празници, почевши од Великог петка до другог дана Васкрса. Као важни датуми празнују се  радно: Свети Сава – 27. јануара, Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату  – 22. априла, Дан победе – 9 маја, Видовдан 28. јуна и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобра. Од скоро се, као празник у Србији и Републици Српској обележава и Дан српског јединства слободе и националне заставе – 15. септембра (у спомен на пробијање Солунског фронта).

Од државних празника који се обележавају нерадно највећи „континуитет” имају Нова година и Празник рада, који су као такви установљени још после Другог светског рата. Дан државности је, као државни празник озваничен 2002, а Дан примирја у Првом светском рату 2012. године.

Стога, није згорег данас, када у спомен на подизање Првог српског устанка и доношење Првог устава Кнежевине Србије обележавамо Дан државности подсетити се који се то празници и на који начин у нашој земљи обележавају. И наравно, сетити се које смо све датуме, у прошлости прослављали.

Према Закону о државним и верским празницима, државни празници који се у Србији обележавају нерадно су: Нова година (1. и 2. јануара), Сретење – Дан државности (15. и 16. фебруара), Празник рада (1. и 2. маја) и Дан примирја у Првом светском рату (11. новембра). Верски празници који се обележавају нерадно су први дан Божића – 7. јануара и Васкршњи празници, почевши од Великог петка до другог дана Васкрса. Као важни датуми празнују се  радно: Свети Сава – 27. јануара, Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату  – 22. априла, Дан победе – 9 маја, Видовдан 28. јуна и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобра. Од скоро се, као празник у Србији и Републици Српској обележава и Дан српског јединства слободе и националне заставе – 15. септембра (у спомен на пробијање Солунског фронта).

Од државних празника који се обележавају нерадно највећи „континуитет” имају Нова година и Празник рада, који су као такви установљени још после Другог светског рата. Дан државности је, као државни празник озваничен 2002, а Дан примирја у Првом светском рату 2012. године.

Српска револуција

„Којекуде ја сам љут и прек човек. Ако неко не послуша и ако пође у страну ја ћу тога да убијем, а којега ухватим у издаји тога ћу да обесим и на страшне муке да ударим. Бојим се да ћете ме замрзети  и сваки на своју страну вући, па онда од нас ништа неће бити....”. Ово су речи које је, према сачуваним историјским изворима изговорио Ђорђе Петровић Карађорђе, на народном збору у селу Орашац, на Сретење 15. фебруара 1804. године, када се доносила одлука о вођи устанка. На том збору, у селу Орашац, на месту познатом као Марићевића јаруга донета је одлука о подизању Првог српског устанка, који је означио почетак борбе нашег народа за коначно ослобођење од турске власти и почетак стварања модерне српске државе. Нешто касније, на Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен први српски устав, прозван Сретењски чији је аутор био Димитрије Давидовић. Он је био веома либералан за то време, тако да је на интервенцију великих сила убрзо укинут. У знак сећања на ова два догађаја 15. фебруар се обележава као Дан државности Републике Србије.

Политика