10. јул 2014.

Нема човека који није волео и коме није познат сав глумачки опус великог барда југословенске кинематографије Павла Вуисића. Важио је за несвакидашњег, непредвидивог и живописног човека који нас и после смрти засмејава и изненађује.

Бард југословенске кинематографије Павле Вуисић никога није остављао равнодушним. Његове култне улоге и брилијантна глума свима су остале у сећању, а посебно је остао упамћен по улози Паје Чутуре у серији „Камионџије" у којој је раме уз раме глумио са још једним великаном српске глумачке сцене Миодрагом Петровићем Чкаљом.

Павле Вуисић рођен је 10. јуна 1926. у Београду, добитник је многих престижних награда међу којима су Златна Арена у Пули, Цар Константин у Нишу, Октобарска награда у Београду...

Великан српске сцене преминуо је 1.октобра 1988. године. у Београду, а ево шта је глумац написао у тестаменту:

„Тестамент Павла Вуисића, рођеног од мајке Радмиле и оца Миша, који дана првог новембра 1982. године, при чистој свести и здравога ума саставља ову поруку. Мирјани, жени ми, све што имам за случај да одапнем, остављам, с тим да разумно распрода или отуђи имовину моју, односно своју, а ако не буде у стању да имовином располаже, да то само суд може урадити. Мирјана, ако после мене остане, има да ме сахрани са свим адетима и честима цркве православне, са шест попова да се пред мојим телом виде и чују.

Сахранити ме има у гробницу нашу, говор посмртни или слично да се чуо није. Ових шест попова, које за инат хоћу, да се оно што се око гроба ради, раде и ћуте.

Нека у себи певају. Пошто мислим мрети, што бих и онако све ово писао, још да вас замолим да ми нико никакав говора ,нити једне речи не проговори, јер ћу се у гробу преврнути и не само преврнути, већ и устати из гроба да га ноћу морим и да му, њему и свима, колико их је на свету, јебем матер".
Аутор: Дневно.рс