Зоран Милановић, председник Републике  Хрватске, је у “своју Боку”, дошао ратним бродом, “није на тенку”, рече алудирајући на тенкове свог домаћина из деведесетих са Дубровачког ратишта.

Хрватске претензије над Боком нису од јуче и сигурно неће спласнути ни сутра, као што дух хрватства код новокомпонованих Црногораца евидентно јача као последица колективне шизофреније новог - србофобног идентитета, на коме упорно јаше црногорско руководство сејући раздор и неслогу међу популацијом подељеном на привилеговане поданике и дискримисане Србе.

Милановићева козметичка префињеност и Ђукановићева наглашена ароганција надограђене су сагласјем о заједничком проблему, чије исходиште је у генима. Мутираним, наравно! Као ендемски сифилис - менталног карактера. И један и други су бивши Срби. Болно али истинито. Домаћин чистокрвни, гост половични. Стога је код домаћина и наглашенији канцерогени анимозитет, већ одавно трансформисан у стратегију одбране Црне Горе од наводних великосрпских аспирација.

Дресирани новинари Јавног сервиса Црне Горе сваку реакцију из Србије, укључујући и навијаче на вечитом дербију, подводе под ”медијску офанзиву из Србије”:

“ Скандирају ми Мило лопове јер сам им украо илузију, а илузија је велика Србија”, одговорио је Ђукановић апострофирајући да му националисти не опраштају независност Црне Горе, спречавање пуча и успостављање нове власти “која би осујетила једну здраву амбицију црногорског друштва да буде дио европског и дио евроатланског система вриједности...”

Наравно Господар није заобишао ни Српску православну цркву као платформу великосрпске хегемоније, шаљући јасну поруку да ће “бранити темељне вриједности црногорског друштва...”

А Он најбоље зна које су то темељне вредности друштва у коме је он Титаник. Зна шта је у темеље тог друштва уграђено протекле три деценије. Од сиве економије, шверца дувана и опијата, убистава, располућивања и тоталног осиромашења народа, гушења и гашења институција до,сада, актуелног обрачуна са православном црквом која ужива највећи углед у народу.

Како се живи у Црној Гори најбоље знају њени грађани којима је одавно украдено и то последње ментално уточиште, илузија о бољем животу.

Велики опсенар, опскурни жонглер речи маестрално је оптужио друге људе за трагедију деведесетих, шаљући поруку опонентима да не играју ватром.

“Бескомпромисна одбрана европског система вредности”, како наглашава Господар не искључује ни модел хрватског решење српског националног питања у Црној Гори, како су недавно поручили изњеговог блиског окружења.

Док је Милановић боравио у престоници Црне Горе, духовни господар митрополит Амфилохије, чији су је претходници основали, “гостовао” је у подгоричком центру безбедности где је испитиван пуних шест сати због организовања литија које ће,по свој прилици, и Господару украсти илузију о доживотној владавини.

Мишо Вујовић