29. септембар 2011.
У центру Лесковца откривен је споменик легендарном српском певачу народних песама Томи Здравковићу, поводом 20 година од његове смрти. Славни певач добио је и своју спомен-чесму са стиховима које је певао у родном селу Печењевце.
Споменик величине 2,3 метра, на постаменту од око 70 центиметара, постављен је у градском парку испред робне куће, односно на месту где је некада била кафана „Радан“, у којој је Тома направио своје прве певачке кораке, заједно са покојном певачицом Силваном Арменулић.
Црвени плашт са споменика скинули су Здравковићев син Саша, унук Данијел и градоначелник Лесковца Слободан Коцић, уз звуке популарних певачевих песама.
Водитељ програма глумац Аљоша Вучковић рекао је да је реч о споменику човеку који је ,,ушао у причу и дан данас траје".
Певач и кум Томе Здравковића Зоран Калезић рекао је да Тома својим животом и песмама задужио Лесковац, али и Србију, бившу Југославију и Балкан.
У Дому културе у Печењевцу приређена је и изложба фотографија преминулог певача, а вечерас је одржан и концерт “Сећање на Тому Здравковића”. Признање великом Томи Здравковићу одале су колеге уметници: Кемал Монтено, Весна Чипчић, Марко Булат, Гордана Лазаревић, Аца Илић, Милутин Поповић Захар, Јеллена, Душко Кулиш... 
По многима урбана легенде и кантаутор који је за собом оставио богато поетско и музичко наслеђе Тома је врхунац славе доживео осамдесетих година.
Његове песме и данас се слушају, а Здравковић је певао и у филмовима "Балкан Експрес" и "Боље од бекства" и телевизијским серијама "Докторка на селу" и "Бољи живот".
Објавио је албуме "О мајко, мајко" (1971), "Никад нећу да те заборавим" (1976), "Уморан сам од живота" (1979), "Чекај ме"(1981), "Проклета недеља" (1982), "Два смо света различита" (1983), "Дотак'о сам дно живота" (1984), "Е мој брате" (1986), "Да ли је могуће" (1987), "Ево ме опет" (1988), "Кафана је моја истина" (1990).
Био је боем и за њега се говорило да је једног дана био екстремно богат, а већ следећег није имао ни за хлеб.
На спомен-плочи су урезани стихови: „Дао сам вам душу своју...“
