Станоје Главаш (1763-1815), јунак Првог српског устанка мучки је убијен на Сретење 1815.године. Иза њега су остали ожалошћени потомци, али је најтужнију судбину доживела његова унука, Персида Радојковић-Главашевић.
Последње дане живота провела је на периферији Крушевца, у оронулој, трошној кући. Сва три сина изгубила је у ослободилачким ратовима.Најстарији Милан је учествовао у одбрани Београда, ту се удавио у Дунаву. Миливоје је подлегао рањавању код Крупња. Љубомир је умро од тифуса 1916.године на острву Видо.
-Мој деда Милосав,брат Станоја Главаша, био је обор-кнез у селу Бивољу, где је и мој отац живео-посведочила фебруара 1930.године несрећна Персида Радојковић-Главашевић.-Ја сам унука Станоја Главаша, који је ипак имао заслуга за ову земљу. Имала сам три сина,који су на позив Краља сви отишли у рат. Знали су они за подвиге свога претка Станоја. Знали су да је Главаш жртвовао свој живот за отаџбину, бранећи је од Турака. Знали су за његову храброст и угледали су се на њега. Били су они храбри,као што је и Станоје био. Отишли су,али се нису вратили.
Србија се ослободила, али је Персида живела као у ропству, од само 40 динара инвалиднине, коју је месечно добијала на име погибије сва три сина. И тај податак је последњи забележен о унуци Станоја Главаша. Судбина самог јунака, далеко је познатија.
Јунаштво Станоја Главаша описано је у усменој поезији. Позната је и драма Ђуре Јакшића(1832-1878)посвећена јунаку Главашу, написана у духу српског роментизма и на таласу националног заноса.
[caption id="attachment_23799" align="aligncenter" width="770"]
Персида Главашевић[/caption]
- Станоје Стаматовић,познатији као Станоје Главаш био је војвода у Смедеревској нахији и један од најистакнутијих старешина устанка-подсећа Милан Д.Стојановић,истраживач крушевачке историје.- Био је предвиђен за вођу Првог српског устанка 1804.године, али је на његов предлог изабран Карђорђе Петровић.
Херојство је показао у опсади Београда, Боју на Делиграду, ослобођењу Топличког округа. Недалеко од Крушевца, где је завршила његова унука, борио се у Варваринској бици, од 18.до 21.септембра 1810.године.
- Главаш се посебно истакао у тој борби, као и Узун Мирко Апостоловић,Јован Курсула и Хајдук Вељко-предочава за “Новости” историчар Горан Васић.-Устаницима је овом победом враћено самопоуздање и вера у коначно ослобођење од Турака.
Ту слободу, на жалост, није дочекао. Турци су га искасапили на 15.фебруара,по старом календару, пет година након битке код Варваринског поља. Главу су му одсекли и окачили на ченгеле испред Стамбол капије. Касније је враћена и сахрањена са телом у порти Цркве Светог Архангела Гаврила у Баничини, код Смедеревске Паланке. Али приче о Главашу наставиле су да живе. Све до смрти, причала их је Персида Радојковић-Главашевић, унука једног и мајка три јунака.
***
Јунаштво Станоја Главаша описано је у усменој поезији. Позната је и драма Ђуре Јакшића (1832-1878) посвећена јунаку Главашу, написана у духу српског роментизма и на таласу националног заноса.
