Уредница програма Дечијег културног центра Београд, Ивана Тодоровић Стојановић, казала је за Танјуг да је “Београд угостио” децу из 12 земаља, уз специјалне госте са афричког континента.

“На тај начин ‘Радост Европе’ постаје радост света. ДКЦБ се сваке године труди да поред деце Европе угости и децу са других континената, а ове године су то учесници из Намибије. Тема сусрета је ‘Све је могуће ако верујеш у немогуће’ поводом 160 година од првог издања књиге ‘Алиса у земљи чуда’ Луиса Керола. Желели смо да подстакнемо децу да маштају, читају добру књижевност и покажу како се и они играју по узору на Алису”, рекла је она.
Додала је да деца сваке године показују оно у чему су најбоља.
“Искрена су, лако прихватају различите културе и традиције и склапају пријатељства без обзира на језичке баријере”, нагласила је Тодоровић Стојановић.
Дуња Рајковић из Србије, која у манифестацији представља Словенију, каже да јој је ово први пут да учествује и да је узбуђена због прилике да упозна вршњаке из других земаља, као да је и њена другарица угостила “другаре из Словачке”.

Вера Милутиновић из Београда, која се већ други пут прикључила “Радости Европе”, истиче да је искуство из прошле године било толико лепо да је пожелела поново да буде део манифестације.
“Деца су дивна и сарадња је лепа и баш ми је драго што су дошли код нас. Деца спавају код нас, проводе време у нашим домовима, дружимо се, излазимо напоље”, казала је тринаестогодишња девојчица.
Авет Сардаљан из Јерменије каже да му је ово прво учешће на оваквом догађају и да је изненађен колико је различитих народа окупила манифестација.

“Лепо сам угошћен и овде се осећам као код куће, воле ме и ја њих, домаћин ми говори да сам ја његов брат, његова млађа сестра, да је моја сестра, а њихова мама, да је исто моја мајка”, рекао је Сардаљан.
Андреј Петковић из Београда, који је угостио девојчицу из Мађарске, признаје да се понекад теже разумеју, али да у томе помажу преводиоци.
“Ово је јако лепа менифестација, на пример ми их упознамо, они дођу код нас у госте и у року од следећих пар година ако ми пожелимо да одемо негде и то можемо. Овде упознајемо другу децу и видимо како они живе и шта једу”, рекао је Петковић.
Према најави организатора, учесници ће се, осим на данашњем карневалу у центру Београда, представити и на концертима “Сусрети пријатељства” у ДКЦБ, као и на међународном ликовном конкурсу чија се изложба отвара данас од 17 часова када ће бити уручене награде.
Публика је позвана да се придружи и завршном концерту 4. октобра у Сава центру од 18 часова, уз директан пренос на РТС-у.
“Радост Европе” је највећа и најстарија манифестација дечјег стваралаштва у Србији, носилац EФФE етикете квалитета Европске комисије. Од 1969. године сваке прве недеље октобра малишани из Београда у својим породицама угосте стотине вршњака из Европе.
Ове године у манифестацији учествују основне школе “Старина Новак”, “Свети Сава”, “Војвода Мишић”, “Франце Прешерн”, “Никола Тесла” и “Милан Ракић”. Ту су и ОШ “Мина Караџић”, “Дринка Павловић”, “Светозар Марковић” и “Свети Сава” из Врчина.
На овогодишњем сусрету учествују деца из Јерменије, Босне и Херцеговине, Литваније, Бугарске, Мађарске, Немачке, Словачке, Северне Македоније, Словеније, Турске, Украјине, Црне Горе, Намибије и Србије.
Децу из Србије представљају деца из Уметничког центра “Талија” и Спортско-плесног клуба “Креатива”.
Оснивач и покровитељ манифестације је Град Београд, а извршни продуцент ДКЦБ.

Манифестација
„Радост Европе” је највећа и најстарија манифестација дечјег стваралаштва у Србији. Оснивач и покровитељ Међународног сусрета деце Европе је Градска управа града Београда, а извршни продуцент је Дечји културни центар Београд. Манифестација „Радост Европе” носилац је ЕФФЕ етикете квалитета, додељене од стране Европске комисије.
Идеја о манифестацији настала је давне 1968. године, након гостовања Хора шведских дечака у Београду. Сваке године од тада, фестивал окупља децу Европе, која кроз песму и игру представљају културу и обичаје своје земаље, као и кроз Међународни ликовни конкурс „Радост Европе”.
Смештај
Најзанимљивији и најлепши део фестивала је боравак деце учесника у породицама код својих вршњака из београдских школа и то једно дете у једној породици, пошто је суштина сусрета управо дружење, успостављање трајних пријатељских односа и упознавање других култура.
Трошкове хотелског смештаја на бази ноћења са доручком за 2 одрасла пратиоца сноси организатор. Трошкове путовања до Београда и назад сносе сами учесници, а уколико се у току манифестације користи аутобус гостију, организатор сноси трошкове горива у току трајања манифестације, као и трошкове смештаја 2 возача.