Расељени Срби са Косова и Метохије су тог 16. фебруара 2001. године, под пратњом КФОР-а, кренули пут Грачанице на задушнице.

У месту Ливадице, недалеко од Подујева, у пропусту испод магистралног пута био је постављен експлозив који је активиран у моменту када је преко њега пролазио аутобус "Ниш експреса". Убијено је дванаесторо, а рањено 43 Срба.

Јелена Стојановић, сестра страдале Мирјане Драговић, изјавила је да не верује у “њихову савест” ни одговорност, нити у то да ће кривци да буду пронађени.

"Не живимо ми у некој илузији ни као породица, чини се ни Срби са Косова и Метохије, да ће нешто овде да се промени. Не верујемо ми у њихову савест нити у то да ће нека одговорност да ступи и да ће они за све наше жртве да нађу кривце, али смо свих ових 25 година од тада живели са надом да ће овде увек бити људи који ће моћи да их помену, који ће да упале свећу за њихову душу, да ће у овој цркви Свете Петке у Лапљем Селу да се држи помен, јер нам је то једино што нам је, очигледно, остало", рекла је Стојановић.

Она је додала да се после 25 година први пут буди са страхом да ће Срба у АП КиМ бити све мање, као и да су притисци на наш народ на том подручју све већи.

"Само ме плаши та чињеница да неће имати ко да упали свећу и да неће има ко да одржи помен на Косову и Метохији. Њихову правду не очекујем, али је Божија увек ту", навела је Стојановић.

Гордана Ђорић, која је била у аутобусу и преживела напад у Ливадицама, рекла је да се сећа сваког тренутка тог 16. фебруара 2001. године.

"Мислила сам да ће време учинити да се неке ствари забораве, да избледе, али, нажалост, после 25 година довољно је само да затворим очи, јасне су ми слике тог догађаја и тог дана. Можда би ми било лакше да сам била тако повређена, да сам била у несвести да не видим све оно зло које сам видела тог дана. Нажалост, била сам свесна и видела сам сву ту трагедију нашу", казала је Ђорић.

Она је додала да не може да разуме да је неко био толико зао да постави експлозив и да убије 12 недужних наших људи.

"Слике су јако присутне и јако ми је тешко да причам о томе колико год да време може да прође, али никако, тешко је. С обзиром на то да видимо какве се све трагедије дешавају и да нико не одговара због тога, некако се надамо само у Бога, да ће их стићи Божја казна. Другачије, друго немамо. Не смемо да заборавимо, морамо стално да причамо о томе. Ја сам захвална што се организује парастос сваке године овде и што опомињемо све остале да се такве ствари више не догађају", истакла је Ђорић.

Председник Културно-просветне заједнице Косова и Метохије, Ратко Поповић, рекао је да је пре 25 година на Косову и Метохији настао мук и тешко безнађе у тренутку када се догодио напад.

Подсетио је да сваке године са дужним поштовањем долазе како би одали  почаст и потражили правду.

"Светски моћници не знају за бол обичног човека. Они су прекинули радост живота на простору Косова и Метохије, они који немају душу нити знају за стид и срам. Овде су за нас највећа почаст и част, у ствари, опела и ови помени жртвама које су они овде натамањивали својом бесом, охолошћу и бестијалношћу", истакао је Поповић.

Венце су на гроб страдале Мирјане Драговић положили председник општине Грачаница Новак Живић и председник ПО града Приштина Дејан Миладиновић.

Поражавајућа је чињеница да је овај случај затворен, а да је јединог осумњиченог, Фљорима Ејупија, који је у првостепеном поступку био осуђен на 40 година затвора, тзв. врховни суд Косова ослободио 2009. године, услед недостатка доказа.

У злочину у Ливадицама убијени су: Сунчица Пејчић, Слободан Стојановић, Живана Токић, Мирјана Драговић, Вељко Стакић, Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић, Драган Вукотић, брачни пар Снежана и Небојша Цокић, као и њихов двогодишњи син Данило, пренео је Танјуг.