18. новембар 2017.
Доношењем позитивне пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру против државе Македоније којом је званично потврђена констатована повреда верских слобода у случају Православне Охридске Архиепиоскопије (ПОА) у канонском и литургијском јединству са Српском православном црквом (СПЦ), у канонској Цркви очекују регистрацију од стране државне администрације у Скопљу.
У пресуди (по предмету број 3532/07: „Православна Охридска Архиепископија против Бивше Југословенске Републике Македоније (FYROM)“), објављеној од Хелсиншког комитета за људска права у Скопљу, указује се на дужност Македоније да остане „неутрална и непристрасна у извршавању њене регулаторне моћи у њеним односима са другим религијама и верским групама“.
Пресудом је констатовано да је „FYROM прекршила чл. 11 (слобода окупљања и удруживања), у вези са чл. 9 (слобода мисли, савести и религије), Европске конвенције о људским правима и основним слободама“, која је произашла од одбијања надлежних у Скопљу да региструју ПОА као посебну верску заједницу.
У саопштењу ПОА се истиче да „и без изрицања овакве пресуде, ПОА је незаобилазна реалност по питању верског живота у Републици Македонији“. Подсећа се на одредницу пресуде да је држава, као странка која је изгубила спор, дужна да тужиоцу, исплати одштету у висини од 9.500 евра“.
- Ово је највећа победа правде за ПОА у протеклих 15 година од када је почео да се води државни прогон не само против Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована, него и њених епископа, свештенослужитеља, монаха, монахиња и верног народа, оцењује се у саопштењу.
Слобода, која је врховни критеријум у православном хришћанству, чува се саможртвом, не само и једино правним актом, додаје се у реаговању, „но добро је што је понекад тај врховни критеријум потврђен и с правне стране“. Зато је ова пресуда Европског суда за људска права за прекршај неколико чланова Европске конвенције о људским правима од стране Републике Македоније, на штету ПОА, како се истиче, сатисфакција не само за вернике Цркве, већ је и велика опомена новој власти да не влада тоталитаристички и насилно као што је то чинила претходна власт у Скопљу.
Из Хелсиншког комитета за људска права у Скопљу, (који је у име ПОА и водио поступак, будући да није било дозвољено регистровање у Македонији на националном нивоу), указано је да упркос спроведеној процедури у два поступка за регистрацију удружења, вођена пред надлежним домаћим судовима, оба захтева су одбијена из формалних разлога.
Надлежни државни органи су се позивали и на два друга основа за одбијање захетава ПОА – „да је удружење-апликант било формирано од иностране цркве или државе“, што је „неподобно за регистрацију“, као и да је предложено име „било проблематично“, посебно са аспекта на то да је „врло слично са називом „Македонска православна црква-Охридска архиепископија“ (МПЦ). А она како су наводили надлежни органи Македоније, „има историјско, религиозно и морално право у континуитету да користи ово име“. Тиме, како су проценили надлежни државни органи у Скопљу, ПОА као удружење „имало је за циљ да представља паралелну верску институцију са МПЦ“.
У оквирима домаћег поступка, удружење-апликант ПОА, покренуло је и два неуспешна поступка пред Уставним судом Македоније, али захтеви за заштиту слобода и права „апликанта“ одбијени су из строго формалних разлога, како се истиче у саопштењу, без мериторног упуштања суда у разматрање основа из захтева.
Државна злоупотреба
У пресуди Европског суда за људска права из Стразбура у случају ПОА, указује се да јавно мислење државе не треба да буде заштићено на штету мањинских ставова, тако што ни огромна важност автокефалности МПЦ за њене вернике и следбеника не може да оправда предузимање мера које би спречиле апликанта свеобухватно и безусловно да отпочне са било каквом религиозном активношћу.
М.С.
