Свечано отварање, у новом простору површине око 120 квадрата, у Улици краља Твртка број 3, окупило је много грађана, званица и новинара, а СКЦ је освештао и благословио митрополит задарско-шибенски и епископ далматински Никодим, наводи Јелена Матијевић у репортерском запису за Вечерње новости. Окупљенима се потом обратио и председник Српског народног вијећа (СНВ) Борис Милошевић:

- Драго нам је да коначно имамо своје место, простор који смо купили и уредили, где можемо да се окупљамо, радимо, планирамо и спроводимо своје програме, како за нашу заједницу, тако и за све заинтересоване грађане Задра, људе добре воље. Овај простор посвећујемо култури, образовању, окупљању и дружењу. Оно што имамо показаћемо према целом граду, јер Срби у Задру живе вековима. Дали су му бројне еминентне грађане. Ово је први корак, надамо се и формирању пододбора "Просвјете", јер нам је до сада најближи био у Бенковцу.

Да је СКЦ дуго очекивани простор који је српској заједници у Задру био насушно потребан и да је ново охрабрење за све генерације задарских Срба, поручио је Веселко Ћакић, председник Већа српске националне мањине у Задарској жупанији:

- Коначно смо добили свој простор, место које ће нашој заједници бити од немерљивог значаја. Ово је наш први прави дом за 22 године колико Веће постоји. Данас напокон имамо простор за дружења, предавања, састанке свих наших чланова, комшија и пријатеља. Иако је на последњем попису број Срба у Задру за око 1.000 мањи него пре десет година, искрено се надамо да ћемо на овај начин и охрабрити све њих да се активно укључе у живот српске заједнице.

У културно-уметничком делу програма наступили су чланови Фолклорног друштва бенковачког пододбора СКД "Просвјета" и Вокално-инструментални састав "Фиге".

Био седиште Епархије далматинске

Задар је одувек био важно средиште Срба у Далмацији, који су у њему вековима, све до грађанског рата у Хрватској деведесетих, чинили и знатан део становништва. Од 1842. до 1918. био је и седиште Епархије далматинске. Браћа Батаре су у њему око 1838. отворили српску штампарију, Православна клирикална школа у Задру је основана 1841, а 1869. и Богословски завод који је био у рангу факултета. Од 1854. град је имао и Српску девојачку школу, а од 1879. и вртић. У овом граду су излазили српски листови "Првенац", "Истина", годишњак "Магазин", "Српски лист" и "Српски глас".

Фото: Васка Радуловић