02. новембар 2011.
Први хрватски министар унутрашњих послова Јосип Бољковац ухапшен јутрос у Карловцу због сумње да је у мају 1945. године починио ратни злочин против цивилног становништва у Дугој Реси код Карловца. Истрага се спроводи и против тадашњег члана ОЗНА-е и некадашњег хрватског премијера Јосипа Манолића.
Због сумње да је мају 1945. године починио ратни злочин против цивилног становништва у Дугој Реси код Карловца ухапшен је Јосип Бољковац први хрватски министар унутрашњих послова, јавља Радио-телевизија Хрватске.
Бољковац, који је у рату био партизански руководилац, после ослобођења постао је шеф карловачког Оделења за заштиту народа (ОЗНА), а истрага против њега води се поводом егзекуција које су се наводно спроводиле 1945. и 1946. године у логору Дубовац, чији је наводно био командант.
Хапшење је ХТВ-у потврдио његов адвокат Анто Нобило који је на путу ка Вуковој Горици код Карловца, где Бољковац живи.
На случају логора Дубовац и истраживању гробница крај Бјеловара и Жумберка, хрватска полиција ради већ годинама, а уз Бољковца, истрага се спроводи и против тадашњег члана ОЗНА-е и некадашњег хрватског премијера Јосипа Манолића и партизанског команданта Раде Булата.
Шеф полиције Оливер Грбић крајем августа потврдио је да се против Бољковца спроводи истрага.
Бољковац је тада изјавио да не зна детаље о логору на карловачком подручју у којима су наводно страдале усташе и домобрани после Другог светског рата, оценивши да се истрагама против њега жели скренути пажња с много важнијих проблема у Хрватској.
"Онда би се говорило мање о томе шта је све покрадено и да је Хрватска од стране власти ХДЗ-а уништена, покрадена и да нема индустрију", рекао је тада Бољковац.
Прве информације о истрази против Бољковца, Манолића и Булата у фебруару је објавио Вечерњи лист, познат по десничарским ставовима. Њих тројица се терете да су учествовали у ликвидацијама заробљеника и цивила, мучењима и малтертирањима.
Министар унутрашњих послова Томислав Карамарко, од недавно члан ХДЗ-а, више пута је изјављивао да се врше истраге због ратних злочина у 1945. години, најављујући и хапшење одговорних.
Бољковац је био један од првобораца ХДЗ-а, а на место министра дао је оставку у лето 1991. године, јер се није слагао с екстремистичком политиком режима Фрање Туђмана.
Он је био један од првих дисидената из странке.