Да ли је ЗСО стварно услов за Албина Куртија или само мантра да међународна заједница ипак има још о чему с Београдом да разговара – иако су све рекли усвајањем извештаја Доре Бакојани у Парламентарној скупштини Савета Европе да непостојећа држава буде примљена у ову организацију? И, наравно, опет без ЗСО.
Да треба да буде формирана Заједница српских општина, Срби на КиМ и званични Београд знају већ дугих 11 година. Курти је још једном поновио након заседања ПС СЕ и уочи годишњице потписивања Бриселског споразума (баш на данашњи дан, 19. априла 2013) да она и није потребна, јер Срби на КиМ имају и превише права.
Право и правда не постоје, лицемерје и дупли аршини су стандард. Кога још занимају обесправљени Срби на брдовитом Балкану, који траже ЗСО. Европски званичници причају о демократији, а подржавају тиранију, говоре о слободи кретања, а подржавају казамате, дају гаранције да нема спискова, а по њима власт у Приштини хапси на најбруталнији начин. Правда на делу!
За три и по године Куртијеве власти догодило се 495 етнички мотивисаних напада на Србе на Косову и Метохији, одузето право на рад, лечење, слободу кретања, употребу језика и писма. Подсећам, током оружаних сукоба, уз подршку „Милосрдног анђела”, с Косова и Метохије 1999. године протерано је 250.000 Срба. Од 2000. до 2024. године Албанци су убили 105 Срба, у мартовском погрому протерали су их преко 4.000, а то и даље траје.
На Косову и Метохији је сваке године мање посејаних њива, али има их. А преостали су и Срби које Куртијева клика подржана белосветским менторима није успела да заплаши и натера да напусте своја огњишта. Јесу страшни ти „многобројни” Срби с КиМ кад међународно права и правда „не могу да заштите Албанце од њих”! Фин неки свет – ти Албанци који пуцају на децу, хапсе невине, пале куће, скрнаве и руше гробља и православне цркве. Ваљда ће због тога бити примљени у Унеско.
А тако неутешне, Комитет министара СЕ после препоруке ПС СЕ неће их разочарати и прихватиће апликацију тзв. Косова за чланство. Тај „мали” проблем око Заједнице српских општина ће се очигледно једном решити препоруком како Срби треба да „правилно” ишчитају скраћеницу ЗСО – „Заједно само одустаните”! Ускоро ће прогласити да и дисање Срба урушава „суверенитет” тзв. Косова.
Резолуцију СБ УН 1244 игноришу и Албанци и међународна заједница. А и српска опозиција им се успешно приближава у томе. Урушавање суверенитета и интегритета Републике Србије многи доживљавају као полигон за иживљавање, па би у погледу испуњавања европске агенде владавине права, подизања нивоа демократије и доброг управљања требало да се угледамо на власти у Приштини. У тако савршеним околностима шта ће Србима ЗСО? Зато треба још једном јасно рећи – Заједница српских општина, у реалним околностима у јужној српској покрајини, као облик институционалне заштите српских националних, верских и културних интереса, потребна је нашем народу на Косову и Метохији.
Да се присетимо Бриселског споразума, који је потписала и на који се обавезала Приштина уз гаранцију Европске уније пре „само” 11 година. Од 15 тачака, у шест се говори о ЗСО, а Србија га је потписала управо због успостављања Заједнице са свим њеним надлежностима. Дакле, обмана је потенцирање Приштине на њиховом тзв. уставу и законодавству, односно да је реч о некаквој невладиној организацији. У Бриселу је договорена ЗСО као правно лице, у споразумима су прецизно прописана и подразумевана овлашћења и функције, што они и данас видео као главни проблем. Бриселски споразум је важан, али је дијалог најважнији, и то су приоритетно показали председник Александар Вучић и Влада Србије. А ЗСО ће да буде неизоставна и у сваком будућем дијалогу.
Њено формирање се очекивало још 2015, али је услед недостатка две трећине гласова „за” на Генералној конференцији Унеска, Приштина замрзла потписани Споразум о успостављању Заједнице српских општина. Да би крајем исте године тзв. уставни суд Косова прогласио делове споразума из 2013. године неуставним. Па се онда 2017. Српска листа сагласила да партиципира у формирању тзв. владе Косова зарад успостављања ЗСО. И ево нас сада у 2024. години без ЗСО.
Као координатор Управљачког тима за успостављање ЗСО, током тридесетоминутног представљања Нацрта статута у Бриселу у оквиру дијалога – што је за ЕУ било „довољно времена”, за Куртија предуго, а за нас апсурдно, и након увреда упућених мени лично и ниподаштавања рада Управљачког тима – схватила сам да је циљ Приштине обесмишљавање постигнутих договора и намера ЕУ да их у томе подржи.
Иницирањем писања неких другачијих статута ЗСО од стране пријатеља Приштине, аутори желе да испишу живот, правила и судбину преосталог српског живља мимо њихове воље. И у дијалогу око већ договорених права користе начела и акте довољне да убију минимум слобода једног народа. Тако у свом тумачењу ЗСО стварају систем расне сегрегације као службену политику тзв. Косова. Сада је свима јасно да Годо неће доћи. Али никоме није јасно зашто Срби не одустају од КиМ и зашто никада неће одустати од Заједнице српских општина. „Отаџбина није предмет ограничен, оивичен, утеловљен. Отаџбина је мисао, отаџбина је вера, а мисао и вера не умиру”, рекао је велики Бранислав Нушић, између осталог и конзул у Приштини, мом родном граду.
ПОЛИТИКА